У асторлогију када не бих веровао било би исто као и када бих одбацио не само једну већ све сфере које се односе на наше постојање у просторно-временској контезији. Наравно, ранзоразни физичари, астрономи итд се не би сложили и моје питање веровања се не мора нужно повезивати с чињеницама обзиром да је и читаво постојање, а које можемо окарактерисати таквим вођени логиком, односно здравим разумом, готово апсурдно!?
У оно што карактеришем астролошким практиковањем, односно хороскопима и веродостојсности истих - не могу рећи да не верујем обзиром да то није истина. постоје сасвим евидентни докази који се могу потврдтити симболистиком која се користи у астрологији, а односи на елементе који означавају наш живот...
Када погледамо живот, односно жива бића и схватимо колико смо минорни и ''нелогични'' у постојању јаких и чврстих односа физике, када схватимо да смо биохемијске реакције на конту ''акција'', када схватимо да се читав Сунчев систем помера око галаксије у свом спиралном току као и да се читава галаксија креће кроз тамну енергију, односно црну материју - па сасвим је логично да и у самим начелима астрологије и људског веровања у светлост, звезде, планете итд - заиста има смисла.
Поврх свега, а оно што је најочигледније у свему јесте да се све у ''овом'' постојању своди на акције и реакције тако да не видим било какав логичан разлог да не верујем у асторлогију.
Колико сам се у исту уверио...па, недовољно...хоћу још. Један животни век за изучавање астрологије је премало...нажалост.