JOGA i sve o njoj

U Genituri sam procitala tekst Bojane M. pocela je sa osnovama pretstavljanja joge sto me jako raduje ja cu ovde postaviti moje tekstove i svima preporucujem da vezbaju

Svrha Joge
Autor:Predrag Gnjatić

Još od pamtiveka, ljudi su koristili tehnologiju joge u razne svrhe. Međutim, ono što je održalo popularnost joge hiljadama godina, nije bilo koja svrha koju bismo jogi mogli da pripišemo, već upravo potreba za jednom od osnovnih svrha življenja. Radi se o večnoj žudnji da se vratimo u prirodno stanje balansa, posebno sada kada nas je savremeni način života toliko udaljio od njega.
Kada je u pitanju glavna svrha Joge, stvari su više nego proste, samo ako umemo da zauzmemo Yoga-u-prirodikorektan stav. Naravno, ovde se najmanje misli na telesni stav, ili asane. Bez obzira na to što je telo osnova za proces pročišćenja i razvoja, istinski ključ uspeha je u stanju uma. Naime, mirno stanje uma je centralna svrha joge, budući da odatle izvire osećaj neizmernog ispunjenja i stapanja ( samadhi na sanskritu). Ostaje pitanje kako da relaksiramo um, što je preduslov za njegovo smirenje?

Prvo, potrebno nam je da steknemo sposobnost da budemo beskrajno strpljivi i milostivni prema slabostima tela i uma. To je jedna od prvih lekcija koju nas joga uči. Bez toga, izbegavaćemo da se suočimo sa istinom o stvarnom stanju našeg psihofizičkog zdravlja. Dakle, pored strpljenja treba nam i sposobnost da budemo iskreni prema sebi. Ukoliko nismo iskreni prema sebi, pomislićemo da je sa nama sve u redu, da nam ne treba korenita promena. Biti iskren prema sebi nije nimalo lak zadatak. Nekima je to nesavladiv problem. Ali , sve se može kad se hoće, tu je moć joge.

Drugo, treba da naučimo da dišemo prirodno i slobodno. Tu nam svakako neće pomoći sve silne pranayame ( kontrola disanja) koje su jogiji izmislili za specifične svrhe. Kada je u pitanju autentično slobodno disanje, najvažnije je da naučimo (ponovo) da koristimo dijafragmu u svom punom obimu pokreta, a posebno pri izdahu. Usput, potpun neusiljen izdah je ključ za jaku i opuštenu dijafragmu i abdomen, kao i za dominaciju parasimpatičkog nervnog sistema ili relaksacionog odgovora. Tek kada smo u stanju da potpuno izdahnemo, možemo da iskoristimo prirodnu pauzu („mistični“ deo disanja), ili kumbakha jezikom joge, da se potpuno opustimo i dotaknemo iskonsku tišinu. Zatim, ostaje nam da naučimo kako uzdah da se "rodi" spontano, iz tišine, što je prirodno otvaranje. Dakle, potrebno je da se unese dah života i ljubav prihvatanja istine da smo živa bića. Ovo je bazična svrha disanja i siguran put za oslobađanje izdaha od nesvesne voljne kontrole. Tako stvaramo uslove da mir uma nastupi sam od sebe.

Treće, neophodno je da naučimo da ostanemo prisutni iz trenutka u trenutak u sadašnjem trenutku. Svakako, ovo je jedna od najtežih stvari na svetu. Otud, mudri ljudi su smislili nebrojene meditativne tehnike, metode i joge kao rešenje za taj veliki izazov. Mogli bismo da se pitamo zašto je neophodna takva vrsta budnosti i šta ako nismo dovoljno budni? Pre svega, bez budne pažnje počećemo da se uspavljujemo i hipnotišemo sećanjima iz prošlosti i fantazijama o budućnosti. Tako gubimo moć da uvidimo šta se stvarno dešava i da adekvatno odgovorimo na realnu situaciju. Umesto da jasno vidimo trenutnu realnost i da se bavimo njome, mi nastavljamo da vidimo ono što je bilo, prošlost, ili ono što bi moglo da bude u budućnosti. Drugim rečima, nastavljamo da reagujemo na trenutna dešavanja kao da su verne reprize našeg prošlog, obično traumatskog, iskustva ili usud našeg zloslutnog predviđanja budućnosti. To ne samo da uznemirava naše telo, emocije i um, to kreira i samoostvarujuće proročanstvo za sve ono što nam se ne sviđa i od čega okrećemo glavu. Zato, probudimo se!

Ovde je najbolje da završim i kažem vam kako će se zvati nastavak. Za mene je logično da se zove „kako do smirenog uma“. Do tada, očekujem vaše komentare.

ČEMU NAS SVE YOGA UČI

Yoga je totalna nauka o čoveku. Ona predstavlja kompleksan sistem za razvoj ljudskih potencijala. To je sveobuhvatna i krajnje fleksibilna nauka koja je testirana od strane nebrojenih pojedinaca svih rasa, sa svih delova planete, hiljadama godina. Upravo zato, yoga je bila, jeste i ostaće večni pratilac čoveka na njegovom putu pročišćenja i razvoja. Joel Kramer je rekao: "Yoga je psihofizički pristup životu i samo-razumevanju koji može da bude kreativno prilagodjen prema potrebama vremena". Otud tolika njena popularnost.

Bez obzira na to da li vežbamo usamljeni na nekom proplanku ili na intenzivnom seminaru yoge sa prvoklasnim yoga majstorom, ono što saznamo na prostirci nije dovoljno. Da bi naš život procvetao, moramo da primenimo ono što iskusimo dok vežbamo. Predstavljamo vam deset ključnih stvari koje čudesno unapređuju kvalitet života, a kojima nas yoga uči.

DA PREPOZNAJEMO SVOJE PRIRODNO DISNANJE KAKO BISMO GA USPEŠNO KORISTILI U JOGI I U ŽIVOTU.

Ovo je jedna od najvećih lekcija koju nas yoga uči. Ako postoji nešto vitalno važno što krajnje zapostavljamo i pogrešno upotrebljavamo a da toga uopšte nismo ni svesni, to je svakako naše sopstveno disanje. Uistinu, disanje je život. Ali, nažalost, nesvesno, ugušeno i nepravilno disanje, što je karakteristično za većinu ljudi, više je preživljavanje. Zbog toga je ispravno disanje prioritet nad prioritetima. Oslobađanje tenzije i blokada iz delova tela koji se prirodno pokreću dok dišemo, a naročito iz dijafragme i abdomena, zauzima važno mesto u yogi. Konačno, da bismo prodisali i prepoznali svoje slobodno prirodno disanje, potrebno je da nam se životna energija koja rukovodi dahom, oslobodi. A kada se to desi ponovo ćemo biti priključeni na bezgranični izvor energije. I tu leži tajna za nepresušni izvor entuzijazma, inspiracije i istrajnosti da nastavimo na svom putu tamo gde nas srce vodi.

DA ISTRAŽUJEMO SVOJE TELESNE I MENTALNE GRANICE KAKO BISMO SE OTVORILI IZNUTRA I REALIZOVALI SVOJU ISTINSKU NEOGRANIČENU PRIRODU.

U životu retko kada pokušavamo da se konfrontiramo sa sopstvenim ograničenjima. Skoro nikad namerno ne izlazimo van okvira svoje sigurne "udobne zone". Otud, mi čak i ne znamo gde su nam sve limiti. Sa druge strane, osim što su čvrsto rešeni da izađu iz svog malog sigurnog sveta (čaure), jogiji na prostirci namerno flertuju sa telesnim i mentalnim ograničenjima učeći na taj način kako da se otvore telom, disanjem, emocijama i umom. To je čitav jedan proces ili unutrašnje putovanje u prirodno stanje svog bića radi saznanja KO smo i ŠTA smo mi stvarno - kroz mudrost Hatha i Raja yoge.

KAKO DA BUDEMO U KONTROLI I PREDANI ISTOVREMENO NAIZMENIČNO.

Jedan od glavnih razloga zboh kojih završavamo u neravnoteži jeste to što ne znamo da balansiramo između kontrole i puštanja. Na primer, kada smo u kontroli stvari, tada smo skoro neizbežno i napeti. Ako se pak prepustimo, imamo tendenciju da gubimo kontrolu nad situaciom. Pošto nas i sama pomisao na to plaši, većina ljudi grčevito naginje kontroli, okrećući pri tom glavu od prepuštanja prirodnom toku. Otud toliki problemi sa napregnutim nervima (čitaj, glavoboljom)i zakočenim emocijama. Yoga taj problem vrlo uspešno "leči". Praktikujući je, mi imamo priliku da otkrijemo i potom razvijamo sposobnost da budemo u kontroli i predani naizmenično, u zavisnosti od trenutne potrebe. Ne zaboravite, život i psihofizičko blagostanje rezultat su sinteze suprotnosti.

POTPUNO BUDEMO PRISUTNI SADA I OVDE, U JEDINOJ STVARNOSTI

U 21. veku čovek je, kao nikada do sad, rasejan na sto strana, a istovremeno nesvestan onoga što se dešava u sadašnjem trenutku. Njemu je pažnja svuda, a ponajmanje tamo gde je najpotrebnija, u sada i ovde. Nije ni čudo što nema moć sadašnjeg trenutka koja mu omogućava da uvidi šta se to dešava, pre svega, sa njegovim telom, disanjem, emocijama i umom. Zašto je to tako? Pa zato što čovek beži od bolne istine - žive stvarnosti - koja se iz trenutka u trenutak dešava u njemu samome. Lakše je i bezbolnije baviti se nečim drugim što nema direktne veze sa nama. U praksi yoge, cilj nam je da svesno i namerno povučemo pažnju iz sećanja na ono što je bilo u prošlosti i predviđanja onoga što bi moglo da bude u budućnosti i fokusiramo je na ono što se trenutno dešava u našem telu, osećanjima i umu. Na ovaj način razvijamo moć zapažanja, budnost i koncentraciju, što utiče na ekspanziju svesnosti. To nas osposobljava da ostanemo potpuno prisutni u jedinoj realnosti, u SADA i OVDE.

KAKO DA OTVORIMO SVOJE SRCE I UM I KAKO DA SLAVIMO ŽIVOT
Preduslov za potpuno življenje i slavljenje istine što smo živi je otvaranje iznutra. Znak da nismo stvarno otvoreni ogleda se u činjenici da smo privrženi onome što nam se sviđa (svetla strana života) a da istovremeno gajimo averziju prema onome što nam se ne sviđa (tamna strana). Posledica toga je unutrašnja rascepljenopst, vezanost i potmuli emotivni bol. U yogi učimo da bezuslovno prihvatimo i potpuno razumemo obe strane, kako svetlu (jang) tako i tamnu (jin). Drugim rečima, učimo da uravnotežimo suprotnosti. Na taj način neutrališemo konflikt dualnosti i oslobađamo se izvora napetosti, što rastvara i leči patnju. Na kraju, sve što nam ostaje jeste otvaranje prema životu iz trenutka u trenutak i slavljenje života. A to je čista radost življenja.

OSEĆAMO SE DOBRO SA SAMIMA SOBOM U SPECIFIČNOJ SITUACIJI U KOJOJ SE TRENUTNO NALAZIMO
Iz svakodnevne perspektive većine ljudi, stvari ne izgledaju baš tako dobro kao što bi oni to želeli. To im stvara loš osećaj u vezi sa samima sobom i položaja u kome se nalaze. Kao rezultat toga, javlja se otpor i posledična patnja. U pokušaju da "poprave" stvari samo ih još više komplikuju i tako doprinose dodatnoj patnji. U yogi se primenjuje dijametralno suprotan pristup. Umesto da se borimo sa stvarima koje nam se ne sviđaju, mi radimo na promeni unutrašnjih uslova i kvaliteta percepcije, što direktno utiče na to kako se osećamo. Kada jednom otkrijemo istinu da sve, dobro i loše, kreće iznutra i da je relativno, nećemo više trošiti energiju na pokušaje da pronađemo spoljašnjeg krivca za to što smo sami "uzrokovali". Radije se okrećemo unutra, tamo odakle svi problemi izviru. Dobra vest je da ono sa čime možemo da se suočimo, možemo i da rešimo. A još bolja vest glasi: "samim tim što znamo da smo na pravom putu, dobro ćemo se osećati".

SA STRPLJENJEM PRIHVATAMO SEBE I FAZE KROZ KOJE PROLAZIMO. UŽIVAMO U PROCESU SAZREVANJA I HARMONIZACIJE, NE ČEKAJUĆI "SAVRŠENSTVO
Ono što ne prihvatamo, a tiče se nas samih, to će istrajavati i nastavljati da nam stvara probleme, dopadalo se to nama ili ne. Kao što Eva Gregory reče: "Delovi sebe koje odbijamo da vidimo (prihvatimo) imaju najveći uticaj na to ko postajemo". Ako želimo da nastavimo proces sazrevanja i samo-otkrivanja mudro je da radimo na povećanju kapaciteta za prihvatanje svoje unutrašnje senke ili poreknutih delova sebe. Yoga je sistem koji nas osposobljava da integrišemo sve te nesvesne sadržaje lične istorije iskustva u jednu celovitu svesnu realnost, iz koje se zatim rađa mudrost kako treba da dišemo, krećemo se, jedemo, delamo...i živimo. Kada svemu tome dodamo elemenat uživanja, naša perspektiva postaje još jasnija i opuštenija, što samo ubrzava proces vraćanja u balans.

BUDIMO UMERENI U SVEMU

Drevni ep Bhagavad-Gita kaže: "Yoga nije za onog koji jede suviše, niti za onog koji jede premalo, niti za onog koji je sklon suvišnom spavanju, niti za onog koji ne spava, već za onog koji jede i odmara se umereno, čije je naprezanje u radu umereno, i čiji je san i budno stanje umereno". To je tajna življenja u balansu. Kraljević Buddha to naziva "Srednji Put". Ići takvim putem najsigurniji je način afirmisanja sreće i zadovoljstva.

KAKO DA SE ISPRAVNO ODNOSIMO PREMA SEBI I DRUGIMA
Ovo se odnosi na etička načela ponašanja. Da bismo ih uzeli u obzir, moramo da prihvatimo neke fundamentalne istine o nama i prirodi našeg odnosa. Dve najvažnije istine glase: "Mi smo sušta dobrota" i "Nerazdvojivo smo povezani iznutra, kao ostrva u dubini mora". Priznavali mi to ili ne, istina ostaje istina. Način na koji se odnosimo prema sebi i drugima jeste istinski test naše odgovornosti prema dubokoj istini o nama i našem odnosu. Ako malo bolje pogledamo, videćemo da sva uznemirenja dolaze kada neodgovorno kršimo etička načela. Kodeksi ponašanja yoge po redu važnosti glase: Ne povređuj; ne laži; ne kradi; ne zloupotrebljavaj u ime seksa; i ne svojataj. U pozitivnom kontekstu to bi značilo: Budi ljubazan prema sebi i drugima; govori istinu (o tome kakve su stvari za tebe) vodeći pri tom računa da ne kršiš prvo najvažnije pravilo; ne prisvajaj ono što ne pripada tebi; kanališi vitalnu energiju u kreativne svrhe; kultiviši nepristrasnost ili nevezanost za rezultate svojih dela. To je fundament na kome počiva kuća koja se zove: svestan, odgovoran i ispunjen život.

PRIMENJUJEMO TAJNU TEHNIKU "BRZO SKRETANJE" ONDA KADA NAM ZATREBA
Koliko samo puta doživimo destabilizaciju uma i emocija i u pokušaju da se korigujemo, tako što se borimo sa nepoželjnim stanjem koje nas je snašlo, samo još više pogoršamo stari? U vreme dok nas drži negativnost, naše akcije i ponašanje imaju tendenciju da budu, isto tako, negativni. Kao rezultat toga, stvaramo čitav jedan lanac negativnih posledica. Kada bismo samo znali šta sve može da usledi od jedne jedine negativne misli, ukoliko se ne korigujemo na vreme, znali bismo da cenimo ovu jednostavnu tehniku "brzo skretanje". Setite se samo šta se dešava kada bacite jedan kamenčić u jezero, koliko se valova stvori? Dobro. Šta možemo da uradimo (čak i na ulici, ako zatreba), da bismo brzo skrenuli iz negativnosti u pozitivnost? Koja je to tehnika koja će nam pomoći da se trenutno korigujemo, kako bismo zaustavili lanac negativnog privlačenja? Patanjali nam je u svojim Yoga Sutrama (Poglavlje I.sutra 39), između ostalih bisera, dao i jednu vrlo prostu tehniku za smirivanje uma i time stabilizaciju emocija. Suština tehnike je da pronađete nešto, šta god to bilo, što volite i što vam pobuđuje prijatnost, i zatim namerno fokusirajte svoj um na to. Ostanite otvoreni za emotivnu promenu koja će da usledi pošto ste preusmerili um. Na primer, možete da se setite nekog prijatnog iskustva iz bliske prošlosti i onda da držite pažnju na tome SVE DOK ne postanete mirni i pozitivni ponovo. Ili možete da mislite na vama dragu osobu, na simbol ili predmet koji izuzetno cenite, na zalazak sunca... Nema veze šta će to biti, sve dok je to nešto što vas raduje i što volite. Obično je dovoljno par iskrenih pokušaja, osim ako nemate jakog interesa u destabillizaciji, da tehnika upali. Znak da je tehnika proradila jeste činjenica da se ponovo osećate dobro i da vam je um miran. Dovoljno je da jednom uspete da se voljno korigujete i steći ćete poverenja da to možete uvek. To je veliko ohrabrenje i dobra vest.
Ako želite da unapredite svoj život primenjujući ono što vas yoga uči, potrebno je da se od srca date u redovnu praksu. Čak i 15 minuta vežbanja svakoga dana napraviće ogromnu razliku. Odlučite već danas da ćete stupiti u akciju. Joga je tu da vas podrži u vašim željama za mirnijim životom.

TAJNA ISPRAVNOG PRISTUPA YOGI

Naš pristup yogi određuje ne samo šta ćemo dobiti od vežbanja yoge, već i to gde idemo i gde ćemo stići sa yogom. To kako pristupamo stvarima čini svu razliku. Ako dok radimo yogu, prvenstveno mislimo kako da dobijemo sve to nešto dobro što yoga obećava, umesto da gledamo kako da poboljšamo svoj stav i tehniku, mi nismo na dobrom putu. Yoga nam donosi daleko više od onog što možemo i da zamislimo, ali samo onda kada naučimo tajnu korektnog pristupa. Sada, da bi se usmerili prema poboljšanju sopstvenog stava u praksi, bez obzira kakve su nam aspiracije u vezi yoge, treba da priznamo manjkavosti u pristupu samom životu. A da bi priznali greške u stavu koji svakodnevno gajimo, treba da povežemo sve loše posledice koje doživljavamo u životu sa načinom na koji gledamo i pristupamo stvarima. Jedno bez drugoga ne ide. Dakle, moramo osvestiti i priznati uzrok, da bismo razumeli i prevazišli posledicu.

Dok pokušavamo da se bavimo yogom, istina je da bi najviše voleli da uopšte ne moramo da dovodimo svoj život u pitanje. Otud, naš interes u yogi teško da ima bilo kakve veze sa promenom načina na koji pristupamo životu pošto se u svakodnevnici skoro i ne pitamo da li grešimo, i ako grešimo, gde? To samo govori da ne želimo promenu u načinu na koji živimo život pa ni kako radimo yogu. Onaj ko želi promenu biće zainteresovan da koriguje svoj stav, kako u yogi tako i u životu. Ali, jedno je želeti promenu u svom svesnom umu (virtuelno), a nešto sasvim drugo pružati nesvesni otpor tome (stvarno).

Postavlja se pitanje: Kako da prestanemo da se opiremo promeni, dok učimo ispravno pristupanje ili pravi stav?

Prvo, opiranje promeni je opiranje mogućem bolu od promene. Uzrok tome je loša pretpostavka da će nas više boleti promena nego što nas boli samo opiranje. Kada uvidimo da okretanje glave od promene mnogo više i duže boli od suočavanja sa istom, prestaćemo da se plašimo bola od promene. Tek kada shvatimo koliko gubimo opirući se neminovnosti promene, bićemo spremni da zagrlimo nove mogućnosti koje promena obavezno donosi.

I drugo, sve dok ne postanemo nalik detetu nećemo istinski znati šta je ispravan pristup. Isus je rekao: “Sve dok ne budete kao deca ponovo, nećete ući u Kraljevstvo Nebesko”. To je to – jedno od glavnih pravila ove priče o pristupu.

Kako da naučimo tajnu pristupa, dok smo na yoga prostirci?

Kada je pristup u pitanju, tajna je u pogledu koji nas ne otuđuje od svesnosti centra i sebe. Jer kada nismo u centru, osim što gubimo tlo pod nogama i svoju moć, ne možemo postati svesni osnovnog Bića ili Sebe, a to je glavni cilj yoge.

Pogled koji nas ne rascepljuje jeste ključ za eventualnu promenu percepcije I svesnosti. To možemo da vidimo i naučimo od male dece. Da naučimo kako radoznalo da gledamo sa potpunom pažnjom, totalno prisutni u sadašnjem trenutku. Ova sposobnost plus svesnost jeste jedna fantastična alatka za transformaciju.

Jedino onda kada gledamo neposredno i kada nismo poistovećeni sa racionalnim umom – umom koji deli, sudi, analizira, upoređuje i procenjuje, takmiči se i kritički je nastrojen - možemo imati objektivan stav ili pogled. U yogi se to zove svedočeća ili meditativna svesnost. Kada sa takvom nepristrasnom svesnošću gledamo dok izvodimo asane i dišemo, ili usred svakodnevnice, u stanju smo da uvidimo sopstvenu konfuziju i zablude. Ali, ako nastavnimo da gajimo procenjivački i osuđivački stav, ne samo da nećemo prepoznati, već nećemo ni prevazići sopstvene mane i slabosti. Postaćemo sve više ego-centrični i otuđeni od realnosti, a tako nigde ne možemo stići, osim u izolaciju i patnju.

Da ne bi mašili suštinu u praksi yoge, treba da se centriramo u “vertikalnoj liniji ravnoteže” još na samom početku, u pozdrav stavu. Prolaz do svesnog iskustva celovitosti – ili figurativno, stizanja kući – je u bezvremenom trenutku, sada i ovde. Ne treba da čekamo da se to desi ili da to postignemo u budućnosti. Mi smo već celi sada i ovde. Treba samo da budemo otvoreni i dovoljno budni kako bi prepoznali tu veliku istinu. Oni koji nisu otvoreni očekivaće da se to desi na kraju, jednoga dana, a kao rezultat… vežbanja. A pošto se to nikada ne dešava kroz voljni napor, verovatno će upasti u klopku još jačeg nastojanja i posledičnog udaljavanja od željenog iskustva.

Ono što moramo da znamo o pristupu je činjenica odakle I kako gledamo na stvari. Da li gledamo iz perspektive koja nas udaljava od centra i sebe i čini da budemo napeti, ozbiljni (fiksirani) i konfuzni ili pristupamo tako da postajemo sve opušteniji, prirodniji i budniji za ono što se trenutno dešava?

Ako naš stav nije srčan i jednodušan, naša percepcija onoga što se dešava biće iskrivljena umom. U tom slučaju, sve ono što iskusimo neće nas učiniti mudrijim ni sposobnijim. Ako naš stav ne valja, ništa neće stvarno delovati. Zato je važno korigovati pristup.

Pet Koraka Do Ispravnog Pristupa:

Ne uzimajte stvari zdravo za gotovo, ostanite u početničkom umu
Ako uzimamo stvari zdravo za gotovo to znači da uzimamo svoj um za istinu. Tehnički, radi se o identifikaciji sa sopstvenim predrasudama i verovanjima. Sve dok ne budemo gledali svežim, budnim i nepristrasnim očima (iz početničkog uma), predrasude i verovanja će nam zagorčavati život. Kako onda da vratimo svež i budan pogled i zdrav rezon? Kako da ne uzimamo stvari zdravo za gotovo? Tako što ćemo, vežbajući, vratiti pažnju u sadašnji trenutak i biti svesni trenutne realnosti, bez prosuđivanja ili namernog umovanja o tome. To se zove zapažanje stvari onakvih kakve jesu, pritom nemajući ličnog interesa u tome. Tu je spas.

Ignorišite distrakcije, kao da ih nema
Ako nas svrbi ili boli koleno, ako zuji komarac, ako čujemo zvuke napolju ili disanje osobe pored; ako nam “svarivanje” dnevnih dešavanja odvlači um; ako nam se ne sviđa muzika, itd., to jednostavno ignorišemo. Ako se na bilo koji način bavimo distrakcijama dok vežbamo yogu, to nam samo krade vitalne resurse - pažnju i energiju – i rascepljuje nas. Rascepljeni nikada ne možemo da dođemo do yoge ili celovitosti. Zato, promenimo pristup tako što ćemo videti distrakcije kao nešto što ne zaslužuje našu pažnju. U suprotnom, kako da ih ignorišemo ako ih vidimo kao relevantne?

Ne težite dobrim iskustvima i ne izbegavajte loša
Naš stav treba da obuhvata sva iskustva. Treba da ostanemo prisutni u svemu onome što nam se trenutno dešava, bez obzira da li se to nama sviđalo ili ne. Kada su iskustva u pitanju, ne pokušavajmo da postignemo ni ovo ni ono, budimo otvoreni na sve mogućnosti. Ostanimo sa iskustvima kakva god da su trenutno dok ništa, čak ni sećanje, od iskustva ne ostane. Ne svojatajmo iskustva na putu. Pustimo ih da dođu, budu tu neko vreme i odu. Poenta je naučiti teći sa iskustvom nevezan.

Ne gledajte sebe kao telo, emocije i um - osetite ih kao ono što oni jesu
Na primer, svesno povezano disanje uspostavljajući slobodan tok životne energije kroz telo, emocije i um, prekida poistovećenost sa njima. Dodajući tome otvoren ili neuslovljen stav, stvara se realna mogućnost za direktno iskustvo ko smo mi stvarno. Kada svesno i direktno iskusimo sebe ko smo mi stvarno, onda od tela, emocija i uma više ne pravimo problem. Možemo da ih vidimo i iskusimo kao ono što oni zaista jesu, kao objekte iskustva, ni manje ni više.

Izađite iz Konforne Zone svog uma i koračajte smelo, tamo gde vas srce zove
Konforna Zona je naš dobro poznati izolovani svet. Njega čine sećanja na prošlost i projekcije na budućnost, daleko od žive stvarnosti sadašnjeg trenutka. To je krajnje ograničen i bojažljiv pristup životu. Pristup koji je protiv toka, rasta, izazova i istine. U konfornoj zoni lišavamo sebe preuzimanja odgovorinosti, rizika i, naravno, slobode. Sve što nas interesuje dok smo u svojoj čauri jeste osiguravanje i obezbeđivanje opstanka svega onoga što znamo, što je fiksno i ne menja se. Kako da vidimo konfornu zonu kao naš zatvor, i to da ga ne zaslužujemo? Treba samo da osetimo kako se stvarno beživotno osećamo dok smo u svojoj ćeliji i da se setimo kako smo se osećali nekada davno, kada smo bili mali. Treba da oslušnemo žive otkucaje svog srca I da uhvatimo njegov zov u bezgranične prostore svih mogućnosti. Treba da… reskiramo, pa kud puklo da puklo… zakoračimo smelo, tamo gde nas srce zove.

SidhAsana yoga

SidhAsana yoga je moćna asana praksa, prilagođena potrebama običnih ljudi. U ovom stilu se ne držimo krutih "nepromenjivih" pravila tradicije, već radije težimo da probudimo svog unutrašnjeg učitelja, koji ne sledi spoljašnji autoritet. Ovo je balansiran pristup procesu pročišćenja i razvoja tela, emocija i uma. Primarni fokus je na učenju da pozicioniramo um u telo ili centriramo pažnju na osećaj tela i daha (tj. protok životne energije), da svesno i namerno pokrećemo telo u određene (varijacije) pozicije sinhronizovano sa dubljim, glatkim i neusiljenim disanjem i, naravno, da uživamo dok vežbamo. Kada se zadovolje ovi ključni elementi, kao nus produkt , dešavaju se nebrojene promene i procesi u našim psihofizičkim sistemima. Drugim rečima, pokreće se čitava jedna unutrašnja revolucija koja dovodi naše telo, osećanja i um u ravnotežu. I tek kada smo uravnoteženi, možemo da funkcionišemo slobodno, do svojih krajnjih potencijala.

Neki od ključnih naglasaka ove yoge su:

Ispravljanje kičme
Ukratko: kada ispravimo kičmu osećamo se kao kralj, ili egipatski faraon, na primer. Drevni yogiji (kraljevi) i faraoni su vrlo dobro znali i uživali moć prave kičme - to može jasno da se zapazi na njihovim kipovima i portretima. Konkretno, kada je kičma prava, tada je držanje tela u kompletnoj harmoniji sa gravitacijom i zemljom, tako da možemo da uživamo sve blagodeti toga. Na primer, možemo da dišemo prirodno iz dijafragme, što održava ekvilibrijum uzlaznih i silaznih energija u telu. To rezultuje u dinamičnoj opuštenosti u jednom beznapornom i stabilnom stanju i energizaciji sistema. Isto tako, sa ispravljenom kičmom se fantastično poboljšava: funkcionisanje mozga, osećaj za balans i kordinaciju, budnost uma i jasnoća misli.

Otvaranje disanja i srca
Otvaranje disanja ide zajedno sa otvaranjem tela i srca, tj. emocija. Na svu sreću, pa je disanje i voljni proces, tako da u pozama možemo namerno da disemo na određen način (yoga disanje), kako bismo stimulisali različite talase fizičkih senzacija ili životne energije u telu, osećanjima i umu što rastvara blokade, čisti i otvara srce. Ispravljanje kičme ide ruku pod ruku sa otvaranjem ramena, grudi, pluća, dijafragme, kukova, disanja i emocija. Konačno, kada nam se otvori disanje i srce možemo slobodno da primimo i damo ljubav - možemo da ispunimo osnovnu svrhu naše ljudske prirode.

Smirivanje uma
Um većine ljudi trenutno prosto vapi za mirom i tišinom. To je samo znak vladanja konfuzije tački gledišta. U suludim pokušajima da intelektualno razumemo stvari - ili šta se dešava - stvaramo još veću zbrku, konfuziju i uznemirenje. I što je najgore, tome nema kraja. U yogi, smirenje uma nastupa samo od sebe, nakon što prestanemo da forsiramo verbalno razmišljanje, tj. pokušaj da intelektom shvatimo stvari. Umesto toga, mi nežno i postojano usmeravamo um na ono što se stvarno dešava dok radimo yogu, na osećaj fizičkih senzacija, disanja i pokreta, bez ikakvog pokušaja da verbalizujemo ono čega postajemo svesni. Na taj način raste nam moć zapažanja, razlikovanja i razumevanja unutrašnjih i spoljašnjih činjenica. I kao posledica toga, um se smiruje. Konačno, sa mirnim umom možemo da mislimo u pravcu koji mi izaberemo - možemo da budemo zaista efikasni i kreativni, u pravom smislu te reči. Sa mirnim umom možemo da gajimo entuzijastične, snažne i stvaralačke misli dok smo sami, kao i saosećanje i veselo raspoloženje dok smo u odnosima.

Uzemljenje
Uzemljenje igra centralnu ulogu u yogi iz najmanje dva razloga. Prvo, ako nismo valjano i svesno uzemljeni mi nećemo osećati energetsku vezu sa zemljom. U tom slučaju, nećemo imati moć da se prirodno uzdižemo, razvijamo, otvaramo i, konačno, procvetamo u istinskom blagostanju, a da pritom ne izgubimo moć prisustva u ovde i sada. Na primer lotos, on se smelo i sa pouzdanjem uzdiže, raste i realizuje u predivnom otvaranju, upravo, zahvaljujući čvrstom ukorenjivanju dole u zemlji. Taoisti bi rekli: bez čvrstih stopala na zemlji, ne možemo da dosegnemo nebo. Drugo, samo disanje bez uzemljenja ne može stimulisati balansiran tok uzlaznih i silaznih energija zemlje i neba, kroz naše psihofizičke sisteme, kako bismo optimalno funkcionisali. Na primer, sama činjenica da ne osećamo živo uzemljenje u stopalima govori da nesvesno pokušavamo da se osiguramo (ili kompenziramo pravo uzemljenje) u gornjim delovima tela, tako što stvaramo tenzije i blokade, posebno u ramenima, grudima, vratu, vilici i disanju. Umesto da nas podrži i ojača, to nas samo onesposobljava i odcepljuje od realnog izvora života.

Kada naučimo kako se radi yoga - ovaj stil yoge nas upravo tome uči - naučićemo da prepoznajemo i cenimo esencijalne kvalitete koje yoga probuđuje. Da bismo naučili kako se radi yoga i imali beskrajne koristi od nje, treba da gledamo na yogu kao na nerazdvojivi deo ostatka našeg života. Na kraju, yoga je stil života ili naše prirodno stanje. Ona je sloboda da svesno budemo onakvi kakvi jesmo, i da živimo život bez straha i mentalnih ograničenja.