Vase raspolozenjeLegenda u koju svi veruju
Platonova prica o Atlantidi i opis njene tragicne propasti, tokom mnogih vekova je smatrana legendom. Pa i danas, u naucnom svetu ne postoji jedinstveno misljenje da li je ova hipoteticna civilizacija uistinu postojala. Mozda jeste, a mozda i nije...
Postoji mnostvo pretpostavki i znanstvenih hipoteza o tome da li je Atlantida uopste postojala, gde se nalazi i zasto je (i kako) iscezla s lica nase planete. Najvazniji izvor o njenom sjaju nalazimo u Platonovim "Dijalozima" (Timej) u kojima navodi pricu koju je za vreme svog boravka u Egiptu, oko 583. godine pr. n. e., cuo grcki filozof Solon.
Gde se nalazila?
Nekada, u davna vremena, iza moreuza 'Herkulusovi stubovi' (Gibraltar), zabilezio je Platon, prostiralo se veliko ostrvo koje se zvalo ~ Atlantida. Ostrvo je imalo povrsinu oko 154.000 kvadratnih milja, a na njemu je zivelo oko 2o miliona ljudi. Zemlja je obilovala toplim izvorima, a u sumama su ziveli slonovi i druge africke zivotinje.
Plodne ravnice bile su ispresecane mnogim kanalima, koji su sluzili kao vodeni putevi za prevoz razne robe i poljoprivrednih proizvoda. O bogatstvu ove hipoteticne civilizacije govori podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidovima, a dvorci, vile i hramovi bili su prekriveni zlatom i srebrom.
LEGENDARNA ZEMLJA:
Mnogi istrazivaci smestili su Atlantidu u Atlantski okean, u blizini Azurskih ostrva.
Od 12 ooo. pa sve do 9ooo. godine, Atlantida je gospodarila tim delom sveta, upravljajuci gigantskom mediteranskom carevinom, koja je dopirala sve do Egipta i Italije. Atlanti su se borili za stvaranje takve drzavne zajednice u kojoj bi ideali bratstva i prijateljstva predstavljali najvece blago.
No, 'jednoga uzasnog dana i jedne uzasne noci', navodi Platon, 'Atlatidu je progutalo - more!...'
Od tada do danas o njoj je napisano preko 2o.ooo knjiga u kojima se iznose bezbrojne pretpostavke. Jednu od poslednjih napisao je austrijski inzenjer Oto Henrih Muk, covek veoma sirokih pogleda.
Muk naglasava da je Platon govorio istinu i dodaje da se Atlantida mogla nalaziti u blizini Azorskih ostrva, koji leze na udaljenosti od 1.2oo kilometara od Europe.
Sta je zapamtio Kromanjonac?
Ako je to tako, ova je blistava imperija zasigurno imala svoje kolonije na Starom kontinentu. Ali, gde?! Primitivna keramika i primitivno orudje Neandertalca govore o tome da je Europa u ta davna vremena jos uvek prezivljavala - kameno doba!
Muk je obratio paznju da je Kromanjonac, koji je bio visi rastom i koji je bio na daleko visem kulturnom nivou od Neandertalca, zivio otprilike u isto vreme s Atlantima. Izvanredne slike divnih ljudi sa bronzano obojenom kozom u pecinama Spanije i juzne Francuske danas se pripisuju umetnickim vizijama coveka iz Kromanjona. Njegovi ukrasi, orudje za rad i drugi predmeti, bili su izradjeni vestije i sa znatno vise umetnickog ukusa od neandertalskih. Drugim recima, to su ostaci jedne visoko razvijene kulture, koja u mnogo cemu predstavlja kontrast u odnosu na primitivni nacin zivota neandertalskog coveka!
SJAJNA CIVILIZACIJA:
Ako je postojala, Atlantida je dosegla visoki stupanj civilizacije, a njen glavni grad blistao je u zlatu i srebru.
Istrazujuci grobove Kromanjonaca, Muk je iznio pretpostavku da su oni bili zitelji Atlantide. On je obratio paznju i na sledecu cinjenicu: ogromne oblasti Europe za vreme egzistiranja hipoteticne civilizacije bile su jos prekrivene snegom i ledom, jer su gleceri poceli da se tope i nestaju tek u 11. milenijumu pre nove ere. Zasto? Zasto topla Golfska struja, koja danas zagrejava obale Evrope, nije tada funkcionisala? Da je u tome nije mozda sprecavala neka golema prirodna pregrada ~ Atlantida ~ pita se Muk i dodaje da je Golfska struja zapljuskivala obale legendarnog kontinenta, da je upravo ona stvorila onu blagu klimu o kojoj je s odusevljenjem govorio Platon?!... Postoje li dokazi za takvu tvrdnju?
Da, postoje!
Kakvu tajnu skrivaju jegulje?
Muk ih je pronasao u neobicnom i za sada neobjasnjivom ponasanju evropskih jegulja. Napustajuci svoj zavicaj ~ Sargasko more, koje se nalazi jugozapadno od Azurskih ostrva, jegulje se upucuju Golfskom strujom i, reklo bi se potpuno besmisleno, putuju u Evropu i zavrsavaju u rekama koje se ulevaju u Mediteran. Nakon nekoliko godina jegulje se vracaju u Sargasko more, gde polazu ikru i zavrsavaju svoj zivotni ciklus.
Sta ih nagoni na tako opasna putovanja? Znanost na to jos nije dala definitivan odgovor. Mozda se, kaze Muk, na to pitanje moze dati sledeci odgovor: kada su se instinkti jegulja tek formisali, slatke recne vode na Atlantidi, u kojima su one mogle da nadju utociste od morskih grabljivica, nalazile su se sasvim blizu Sargaskog mora. Slepi instinkt ih i danas, hiljadama godina nakon nestanka Atlantide, i dalje tera na duga i neizvesna putovanja tokovima Golfske srtuje!
Muk je sledio trag koji je Atlantida kao svojevrsni most mogla da odigra izmedju Evrope i Amerike. On je obratio paznju na slicnost egipatskih, srednjoamerickih i juznoamerickih piramida u dolini reke Moce. Zatim na slicne elemente u kulturama Baska i Maja. Muk pise o jednom baskiskom misionaru koji je bio zapanjen kada je otkrio da ga ljudi u dzunglama Guatamale odlicno razumeju i da koriste slicna orudja pri obradi zemlje kao i njegov narod.
Sta je nacinilo depresije u Atlantiku?
Platon je tvrdio da je Atlantidu progutalo more. Muk je u svojim istrazivanjima poceo da traga za 'izgubljenim kontinentom' i po dnu Atlantskog okeana. Zahvaljujuci okeanografiji, nauka danas raspolaze detaljnom kartom morskog dna. Dno Atlantika podeljeno je na dva dela velikim podvodnim grebenom cija visina pod morem dostize 3ooo metara, a proteze se od Islanda do Antarktika.
U podrucju Azurskih ostrva taj se greben siri u plato sirine 4oo i duzine 1ooo kilometara. Severno od njega podizu se podvodne vulkanske planine. Pojedini njihovi vrhovi uzdizu se nad povrsinom okeana. To su danas Azurska ostrva, ciji oblik i razmere uveliko podsecaju na - Platonovu Atlantidu!
STRAVICNA KATAKLIZMA:
Hipoteticki kontinent Atlantida zavrsio je u katastrofi kozmickih razmera. Prema nekim pretpostavkama, Atlantida je nestala nakon sto je nasu planetu pogodio ogromni asteroid.
Pri razvijanju svoje hipoteze, Muk je bacao poglede i na priobalne regione severnoamerickog kontineta. U regionu grada Carstona, u Juznoj Karolini (SAD), aerofoto-snimanjem 1930. godine nacinjena je karta celokupne oblasti, koja neodoljivo podseca na bojno polje prekriveno sa oko 3.ooo okruglih i ovalnih kratera, ciji su 'grudobrani' okrenuti prema jugoistoku.
To je po misljenju Muka veoma ozbiljan dokaz u korist hipoteze da su kratere stvorile krhotine nekog nebeskog tela koje je doletelo iz severozapadnog pravca. Razume se, udubljenja u Juznoj Karolini su znatno manja od dviju ogromnih depresija koje se nalaze na dnu Karipskoga mora; one dostizu dubinu od 9.ooo metara i imaju povrsinu od 5oo.ooo kvadratnih kilometara.
Kakve su ogromne sile stvorile ta gigantska udubljenja na morskom dnu i sta je izazvalo pojavu vrtaca na obali Juzne Karoline?
Katastrofa je dosla s neba!
Platon pominje odstupanje u kretanju zvezda i ogromnim pozarima na Zemlji, koji su pratili katastrofu Atlantide. Muk smatra da je u skretanju zvezda rec o ~ asteroidu. Matematicki proracuni rezultiraju njegovima zakljuckom da je asteroid 'dospeo' iz pravca asteroidnog pojasa Adonis i pri orbitiranju oko Sunca po opasnoj ekscentricnoj orbiti skrenuo s nje i obrusio se na Zemlju!
Slicno gigantskoj raketi, asteroid se iz zapadnog pravca spustao na Zemlju. Sudeci prema velicini podmorskih depresija, Muk pretpostavlja da je precnik kozmickog giganta dostizao oko - 11 kilometara!
Na visini od oko 3oo kilometara asteroid je zbog zapaljenog vodonika poceo da sija jarko crvenom bojom. Za njim se vukao rep zapaljenih gasova, dugacak oko 6o kilometara. Pri prodoru kroz atmosferu, on se raspao na manje delove.
Dva dzinovska dela asteroida, svaki tezak od mnogo milijardi tona srucila su se u okean, stvorivsi portorikansko udubljenje, a manje krhotine izrovacile su tlo u Juznoj Karolini. Ti udari apokalipticke snage izazvali su eksploziju koja je zahvatila ogromnu teritoriju. Jos dva gigantska komada asteroida pogodila su Zemljinu koru na veoma osjetljivom mjestu - u regionu Atlantskog grebena - i aktivirale sve vulkane u njegovom lancu.
Stravicna kataklizma zahvatila je Atlantidu i pretvorila je u pustos.
Zasto su nestali mamuti?
'Za jedan uzasan dan i jednu uzasnu noc', kako je pisao Platon, 'Atlantida je iscezla'. Jos dugo su nakon toga zemljotresi potresali kontinente, pa je severoistocni deo Juzne Amerike potonuo u Atlantik, a njen severozapadni deo izronio iz voda Pacifika, prenoseci gradove s nivoa mora do vrhova danasnjih Anda. Istodobno, gigantski crni oblaci, ispunjeni otrovnim gasovima, gusili su ljude i zivotinje sirom nase planete.
Kao dokaz za tu hipotezu Muk navodi iznenadni nestanak mamuta. Prezivevsi desetine hiljada godina u Sibiru, koji do tada nije bio pod ledom, oni su iznenada uginuli. Svi do jednoga!
Autor hipoteze tvrdi da je oblak otrovnih plinova te kolose ubijao na licu mesta. Po njegovom misljenju, nije izneta jos ni jedna cinjenica koja bi objasnila iznenadno smrzavanje dlakave sabrace slonova, niti se zna sto je to sto je uticalo da se Sibir pretvori u gigantski frizider. Da li je pogodak asteroida doveo do oscilacije Zemlje za vreme njenog rotiranja, sto je izazvalo predislokaciju polova i naglu izmjenu klime? - postavlja Muk pitanje i dodaje da su se u ogromnom crnom oblaku mogle nalaziti i one kolosalne kolicine vode koje su izazvale svetski potop o cemu govore legende mnogih naroda.
Interesantno je da Platon ukazuje na 'more blata' koje je za duze vreme onemogucilo plovidbu brodova izvan Gibraltara. Godine 1822. arheolog Leonard Vulej zapoceo je radove na iskopavanju grada Ura, prestolnice drevnih Sumerana. Ispod grobnica prvih careva, ekspedicija je otkrila sloj mulja i prljavstine, debljine gotovo tri metra. U istom sloju nisu bili otkriveni nikakvi arheoloski ostaci. Bas nikakvi. Sve sto je do tog vremena postojalo, kao da je netragom iscezlo!
Radjanje nove civilizacije
Prema Mukovim proracunima, covecanstvu je bilo potrebno tri hiljade godina da bi se oporavilo od katastrofe izazvane padom asteroida. Skoro sve to vrijeme ogromni crni oblak vulkanske prasine visio je nad severnom Evropom.
Za one koji su preziveli kataklizmu, zivot pod tim oblakom predstavljao je kratku i tesku borbu za opstanak. Ljudi su lutali pod crnim nebom, na kome se Sunce samo ponekad pojavljivalo kao daleka fatamorgana; a u vreme kada je covecanstvo stvorilo nove uvete za razvoj svoje civilizacije - to je bilo u cetvrtom mileniju pre nove ere - od Atlantide je ostala samo legenda.
Sva dostignuca nekadasnje znanosti, umetnosti i kulture uopste, bila su zbrisana. Covecanstvu je bilo potrebno jos 6.ooo godina da bi steklo nova znanja; njih je koristio i Muk da bi postavio svoju teoriju o uzrocima propasti blistave Atlantide.
Platonova prica o Atlantidi i opis njene tragicne propasti, tokom mnogih vekova je smatrana legendom. Pa i danas, u naucnom svetu ne postoji jedinstveno misljenje da li je ova hipoteticna civilizacija uistinu postojala. Mozda jeste, a mozda i nije...
Postoji mnostvo pretpostavki i znanstvenih hipoteza o tome da li je Atlantida uopste postojala, gde se nalazi i zasto je (i kako) iscezla s lica nase planete. Najvazniji izvor o njenom sjaju nalazimo u Platonovim "Dijalozima" (Timej) u kojima navodi pricu koju je za vreme svog boravka u Egiptu, oko 583. godine pr. n. e., cuo grcki filozof Solon.
Gde se nalazila?
Nekada, u davna vremena, iza moreuza 'Herkulusovi stubovi' (Gibraltar), zabilezio je Platon, prostiralo se veliko ostrvo koje se zvalo ~ Atlantida. Ostrvo je imalo povrsinu oko 154.000 kvadratnih milja, a na njemu je zivelo oko 2o miliona ljudi. Zemlja je obilovala toplim izvorima, a u sumama su ziveli slonovi i druge africke zivotinje.
Plodne ravnice bile su ispresecane mnogim kanalima, koji su sluzili kao vodeni putevi za prevoz razne robe i poljoprivrednih proizvoda. O bogatstvu ove hipoteticne civilizacije govori podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidovima, a dvorci, vile i hramovi bili su prekriveni zlatom i srebrom.
LEGENDARNA ZEMLJA:
Mnogi istrazivaci smestili su Atlantidu u Atlantski okean, u blizini Azurskih ostrva.
Od 12 ooo. pa sve do 9ooo. godine, Atlantida je gospodarila tim delom sveta, upravljajuci gigantskom mediteranskom carevinom, koja je dopirala sve do Egipta i Italije. Atlanti su se borili za stvaranje takve drzavne zajednice u kojoj bi ideali bratstva i prijateljstva predstavljali najvece blago.
No, 'jednoga uzasnog dana i jedne uzasne noci', navodi Platon, 'Atlatidu je progutalo - more!...'
Od tada do danas o njoj je napisano preko 2o.ooo knjiga u kojima se iznose bezbrojne pretpostavke. Jednu od poslednjih napisao je austrijski inzenjer Oto Henrih Muk, covek veoma sirokih pogleda.
Muk naglasava da je Platon govorio istinu i dodaje da se Atlantida mogla nalaziti u blizini Azorskih ostrva, koji leze na udaljenosti od 1.2oo kilometara od Europe.
Sta je zapamtio Kromanjonac?
Ako je to tako, ova je blistava imperija zasigurno imala svoje kolonije na Starom kontinentu. Ali, gde?! Primitivna keramika i primitivno orudje Neandertalca govore o tome da je Europa u ta davna vremena jos uvek prezivljavala - kameno doba!
Muk je obratio paznju da je Kromanjonac, koji je bio visi rastom i koji je bio na daleko visem kulturnom nivou od Neandertalca, zivio otprilike u isto vreme s Atlantima. Izvanredne slike divnih ljudi sa bronzano obojenom kozom u pecinama Spanije i juzne Francuske danas se pripisuju umetnickim vizijama coveka iz Kromanjona. Njegovi ukrasi, orudje za rad i drugi predmeti, bili su izradjeni vestije i sa znatno vise umetnickog ukusa od neandertalskih. Drugim recima, to su ostaci jedne visoko razvijene kulture, koja u mnogo cemu predstavlja kontrast u odnosu na primitivni nacin zivota neandertalskog coveka!
SJAJNA CIVILIZACIJA:
Ako je postojala, Atlantida je dosegla visoki stupanj civilizacije, a njen glavni grad blistao je u zlatu i srebru.
Istrazujuci grobove Kromanjonaca, Muk je iznio pretpostavku da su oni bili zitelji Atlantide. On je obratio paznju i na sledecu cinjenicu: ogromne oblasti Europe za vreme egzistiranja hipoteticne civilizacije bile su jos prekrivene snegom i ledom, jer su gleceri poceli da se tope i nestaju tek u 11. milenijumu pre nove ere. Zasto? Zasto topla Golfska struja, koja danas zagrejava obale Evrope, nije tada funkcionisala? Da je u tome nije mozda sprecavala neka golema prirodna pregrada ~ Atlantida ~ pita se Muk i dodaje da je Golfska struja zapljuskivala obale legendarnog kontinenta, da je upravo ona stvorila onu blagu klimu o kojoj je s odusevljenjem govorio Platon?!... Postoje li dokazi za takvu tvrdnju?
Da, postoje!
Kakvu tajnu skrivaju jegulje?
Muk ih je pronasao u neobicnom i za sada neobjasnjivom ponasanju evropskih jegulja. Napustajuci svoj zavicaj ~ Sargasko more, koje se nalazi jugozapadno od Azurskih ostrva, jegulje se upucuju Golfskom strujom i, reklo bi se potpuno besmisleno, putuju u Evropu i zavrsavaju u rekama koje se ulevaju u Mediteran. Nakon nekoliko godina jegulje se vracaju u Sargasko more, gde polazu ikru i zavrsavaju svoj zivotni ciklus.
Sta ih nagoni na tako opasna putovanja? Znanost na to jos nije dala definitivan odgovor. Mozda se, kaze Muk, na to pitanje moze dati sledeci odgovor: kada su se instinkti jegulja tek formisali, slatke recne vode na Atlantidi, u kojima su one mogle da nadju utociste od morskih grabljivica, nalazile su se sasvim blizu Sargaskog mora. Slepi instinkt ih i danas, hiljadama godina nakon nestanka Atlantide, i dalje tera na duga i neizvesna putovanja tokovima Golfske srtuje!
Muk je sledio trag koji je Atlantida kao svojevrsni most mogla da odigra izmedju Evrope i Amerike. On je obratio paznju na slicnost egipatskih, srednjoamerickih i juznoamerickih piramida u dolini reke Moce. Zatim na slicne elemente u kulturama Baska i Maja. Muk pise o jednom baskiskom misionaru koji je bio zapanjen kada je otkrio da ga ljudi u dzunglama Guatamale odlicno razumeju i da koriste slicna orudja pri obradi zemlje kao i njegov narod.
Sta je nacinilo depresije u Atlantiku?
Platon je tvrdio da je Atlantidu progutalo more. Muk je u svojim istrazivanjima poceo da traga za 'izgubljenim kontinentom' i po dnu Atlantskog okeana. Zahvaljujuci okeanografiji, nauka danas raspolaze detaljnom kartom morskog dna. Dno Atlantika podeljeno je na dva dela velikim podvodnim grebenom cija visina pod morem dostize 3ooo metara, a proteze se od Islanda do Antarktika.
U podrucju Azurskih ostrva taj se greben siri u plato sirine 4oo i duzine 1ooo kilometara. Severno od njega podizu se podvodne vulkanske planine. Pojedini njihovi vrhovi uzdizu se nad povrsinom okeana. To su danas Azurska ostrva, ciji oblik i razmere uveliko podsecaju na - Platonovu Atlantidu!
STRAVICNA KATAKLIZMA:
Hipoteticki kontinent Atlantida zavrsio je u katastrofi kozmickih razmera. Prema nekim pretpostavkama, Atlantida je nestala nakon sto je nasu planetu pogodio ogromni asteroid.
Pri razvijanju svoje hipoteze, Muk je bacao poglede i na priobalne regione severnoamerickog kontineta. U regionu grada Carstona, u Juznoj Karolini (SAD), aerofoto-snimanjem 1930. godine nacinjena je karta celokupne oblasti, koja neodoljivo podseca na bojno polje prekriveno sa oko 3.ooo okruglih i ovalnih kratera, ciji su 'grudobrani' okrenuti prema jugoistoku.
To je po misljenju Muka veoma ozbiljan dokaz u korist hipoteze da su kratere stvorile krhotine nekog nebeskog tela koje je doletelo iz severozapadnog pravca. Razume se, udubljenja u Juznoj Karolini su znatno manja od dviju ogromnih depresija koje se nalaze na dnu Karipskoga mora; one dostizu dubinu od 9.ooo metara i imaju povrsinu od 5oo.ooo kvadratnih kilometara.
Kakve su ogromne sile stvorile ta gigantska udubljenja na morskom dnu i sta je izazvalo pojavu vrtaca na obali Juzne Karoline?
Katastrofa je dosla s neba!
Platon pominje odstupanje u kretanju zvezda i ogromnim pozarima na Zemlji, koji su pratili katastrofu Atlantide. Muk smatra da je u skretanju zvezda rec o ~ asteroidu. Matematicki proracuni rezultiraju njegovima zakljuckom da je asteroid 'dospeo' iz pravca asteroidnog pojasa Adonis i pri orbitiranju oko Sunca po opasnoj ekscentricnoj orbiti skrenuo s nje i obrusio se na Zemlju!
Slicno gigantskoj raketi, asteroid se iz zapadnog pravca spustao na Zemlju. Sudeci prema velicini podmorskih depresija, Muk pretpostavlja da je precnik kozmickog giganta dostizao oko - 11 kilometara!
Na visini od oko 3oo kilometara asteroid je zbog zapaljenog vodonika poceo da sija jarko crvenom bojom. Za njim se vukao rep zapaljenih gasova, dugacak oko 6o kilometara. Pri prodoru kroz atmosferu, on se raspao na manje delove.
Dva dzinovska dela asteroida, svaki tezak od mnogo milijardi tona srucila su se u okean, stvorivsi portorikansko udubljenje, a manje krhotine izrovacile su tlo u Juznoj Karolini. Ti udari apokalipticke snage izazvali su eksploziju koja je zahvatila ogromnu teritoriju. Jos dva gigantska komada asteroida pogodila su Zemljinu koru na veoma osjetljivom mjestu - u regionu Atlantskog grebena - i aktivirale sve vulkane u njegovom lancu.
Stravicna kataklizma zahvatila je Atlantidu i pretvorila je u pustos.
Zasto su nestali mamuti?
'Za jedan uzasan dan i jednu uzasnu noc', kako je pisao Platon, 'Atlantida je iscezla'. Jos dugo su nakon toga zemljotresi potresali kontinente, pa je severoistocni deo Juzne Amerike potonuo u Atlantik, a njen severozapadni deo izronio iz voda Pacifika, prenoseci gradove s nivoa mora do vrhova danasnjih Anda. Istodobno, gigantski crni oblaci, ispunjeni otrovnim gasovima, gusili su ljude i zivotinje sirom nase planete.
Kao dokaz za tu hipotezu Muk navodi iznenadni nestanak mamuta. Prezivevsi desetine hiljada godina u Sibiru, koji do tada nije bio pod ledom, oni su iznenada uginuli. Svi do jednoga!
Autor hipoteze tvrdi da je oblak otrovnih plinova te kolose ubijao na licu mesta. Po njegovom misljenju, nije izneta jos ni jedna cinjenica koja bi objasnila iznenadno smrzavanje dlakave sabrace slonova, niti se zna sto je to sto je uticalo da se Sibir pretvori u gigantski frizider. Da li je pogodak asteroida doveo do oscilacije Zemlje za vreme njenog rotiranja, sto je izazvalo predislokaciju polova i naglu izmjenu klime? - postavlja Muk pitanje i dodaje da su se u ogromnom crnom oblaku mogle nalaziti i one kolosalne kolicine vode koje su izazvale svetski potop o cemu govore legende mnogih naroda.
Interesantno je da Platon ukazuje na 'more blata' koje je za duze vreme onemogucilo plovidbu brodova izvan Gibraltara. Godine 1822. arheolog Leonard Vulej zapoceo je radove na iskopavanju grada Ura, prestolnice drevnih Sumerana. Ispod grobnica prvih careva, ekspedicija je otkrila sloj mulja i prljavstine, debljine gotovo tri metra. U istom sloju nisu bili otkriveni nikakvi arheoloski ostaci. Bas nikakvi. Sve sto je do tog vremena postojalo, kao da je netragom iscezlo!
Radjanje nove civilizacije
Prema Mukovim proracunima, covecanstvu je bilo potrebno tri hiljade godina da bi se oporavilo od katastrofe izazvane padom asteroida. Skoro sve to vrijeme ogromni crni oblak vulkanske prasine visio je nad severnom Evropom.
Za one koji su preziveli kataklizmu, zivot pod tim oblakom predstavljao je kratku i tesku borbu za opstanak. Ljudi su lutali pod crnim nebom, na kome se Sunce samo ponekad pojavljivalo kao daleka fatamorgana; a u vreme kada je covecanstvo stvorilo nove uvete za razvoj svoje civilizacije - to je bilo u cetvrtom mileniju pre nove ere - od Atlantide je ostala samo legenda.
Sva dostignuca nekadasnje znanosti, umetnosti i kulture uopste, bila su zbrisana. Covecanstvu je bilo potrebno jos 6.ooo godina da bi steklo nova znanja; njih je koristio i Muk da bi postavio svoju teoriju o uzrocima propasti blistave Atlantide.
