Rune i njihova znaÄŤenja

Rune su bile poznate germanskim narodima dalekog severa mnogo pre početka vikinškog doba. Sam počeci upotrebe ovog pisma su nepoznati, a Vikinzi su smatrali da ih je Bog Odin dobio viseći na drvetu Yggdrasilu. Naziv pisma, Futhark, nastao je prostim uzimanjem početnih slova prvih šest Runa. Više hiljada runskih zapisa je pronađeno na teritorijama po kojima su nekada harali Vikinzi, nekada i daleko od poznatih granica njihovih zemalja. Zapisi su uglavnom urezivani u kamenu, ali ima primeraka urezivanja Runa i u metalu, drvetu, kostima i rogu. Njihova uloga je bila raznovrsna. Neki bi služili jednostavno kao oznake na putu dok bi drugi sadržali ozbiljnije tekstove. Upravo ti natpisi sadrže po nas izuzetno važne informacije o životu severnjaka. Većina ih je nastala u slavu nekog pokojnika, ali svi ti zapisi vrlo često uporedo daju i neke druge zanimljive informacije- o osnivanju adminstrativnih centara, zemljoposedništvu, prekomorskim putovanjima, familijarnim odnosima, individualnom bogatstvu, statusu ili čak lepoti neke žene.Naravno, nije se sav broj runskog kamenja zadržao do danas. Dosta ih je uništeno od strane hrišćanskih sveštenika koji su smatrali da takvo kamenje nosi sećanje na pagansku prošlost. Drugi bi opet, stradali od strane neznalica koji nisu shvatali njihovu vrednost pa su ih uglavnom koristili kao građevinski materijal. Ovi spomenici kulture na žalost i danas stradaju od ruku raznih vandala ali ipak u manjem obimu nego ranije.

Postoje tri vrste Futhraka: Stariji, Anglosaksonski i Mlađi Futhark. Stariji Futhark koristio se do 5. veka nove ere a on se sastojao iz 24 Rune raspoređene u 3 grupe ili aett-a (''familije''). Anglosaksonski Futhаrk, nastao u Britaniji tokom 5. v a u opticaju je bio sve do 11. veka. Mlađi (skandinavski) Futhark koristio se sporadično u Skandinaviji, pre svega u Danskoj i Švedskoj sve do 17. veka. Ovaj alfabet se najviše nalazio urezan na nakitu, kamenu, oružju i drvetu a vrlo malo na pronađenim manuskriptima. Mi ćemo se ovde pozabaviti Starijim Futharkom kao najstarijim runskim alfabetom koji je upotrebljavan na teritoriji Evrope koju su naseljavali germanski narodi, uključujući i Skandinaviju. Razlog tome je sledeći- ovaj Futhark smatra se najfunkcionalnijim i najjednostavnijim za praktičan rad zbog čega je najčešće i u upotrebi.