Herman Hese(1877-1962)

„Nije naš cilj da postanemo kao drugi; potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su".

Najusamljeniji je onaj covjek koji ne spozna sebe , koji je sam sebi stranac . Hari Haler je covjek koji je preziranje svijeta preusmjerio na mrznju samog sebe . A, onaj ko mrzi samog sebe ne moze da bude srecan , a ni drustven . Usamljenost lezi i u tome kad odbacujemo ono sto se u zivotu smatra normalnim i odlucujemo se za nesto sto je samo nama svojstveno , poznato , a ostalim to nase izgleda ludjacki . I upravo tada shvatimo koliko smo usamljeni i otudjeni .

Zivot svakog covjeka je put ka samome sebi, pokusaj puta, nagovjestaj staze. Nijedan covjek nikad nije bio potpuno i do kraja on sam; ali svaki ipak tezi da to postane, jedan mutno, drugi svjetlije, svaki onako kako umije.

„Nije nas cilj da postanemo kao drugi; potrebno je da se medjusobno razlikujemo, da naucimo da vidimo drugacije ljude od sebe i da ih postujemo zbog toga sto su". (Herman Hese)

Bio je jedan ljubavnik koji je voleo bez nade.On se povukao potpuno u svoju dusu,i mislio je da ce sagoreti od ljubavi.Svet za njega nije postojao,on nije vise video plavo nebo i zelenu sumu,potok mu nije zuborio,harfa mu nije jecala,sve je bilo utonulo,i on je osiromasio i postao bedan.Ali njegova ljubav je rasla,i on je mnogo ranije hteo da umre i propadne,nego da se odrekne posedovanja lepe zene koju je voleo.Tada on oseti kako je njegova ljubav sagorela sve drugo u njemu,te postade mocna,i privlacila je i privlacila,i lepa zena je morala joj se povinovati,i dosla je i on je stajao rasirenih ruku da bi je privukao sebi.Ali ,dok je pred njim stajala,najedanput se sasvim izmenila,i on sa grozom oseti i spazi kako je privukao k sebi ceo izgubljeni svet.Ovaj je stajao pred njim i predavao mu se,nebo i suma i potok,sve mu je u novim bojama,sveze i divno,dolazilo u susret,pripadalo mu,govorilo njegovim jezikom.I umesto da dobije jednu zenu,imao je ceo svet na srcu,i svaka zvezda na nebu plamtela je u njemu i rasipala veselost kroz njegovu dusu-on je voleo i pri tome nasao sebe samog.VEĆINA NJIH PAK VOLE DA BI PRI TOME SEBE IZGUBILI"odlomak iz Demijana

„Nosio si u sebi jednu sliku o zivotu,jednu veru i zahtev,bio si spreman na dela,patnje i zrtve-a postepeno
si primecivao da svet od tebe ne trazi ni dela ni zrtve i tome slicno,da zivot nije herojski ep,sa junackim ulogama i ostalim,vec samo gradjanska bolja soba u kojoj su ljudi savrseno zadovoljni jelom i picem,kafom i pletenjem carapa,igranjem taroka i muzikom preko radija.A ko hoce nesto drugo i u sebi nosi nesto drugo,ono junacko i lepo,ko obozava velike pesnike i svece,taj je budala i Don Kihot.“


„Nijedan od puteva ne vodi unazad,ni ka vuku ni ka detetu.Na pocetku svega se ne nalaze nevinost i bezazlenost;sve sto je stvoreno,i ono naizgled najjednostavnije,vec je gresno,vec je mnogostruko,vec je baceno u prljavu reku postanka i nikada,nikada vise ne moze da pliva uzvodno.Put u nevinost,u nestvoreno,put ka Bogu ne vodi natrag,vec napred,ne ka vuku ili detetu,vec sve dublje u greh,sve dalje na putu da se postane covek.
Ni samoubistvo,jadni Stepski Vuce,nece ti u stvari pomoci,moras da podjes duzim,tegobnijim i mucnijim putem da postanes covek,moraces da svoju dvostrukost umnogostrucis,a svoju slozenost ucinis jos mnogo slozenijom.
Umesto da suzavas svoj svet,da upropascavas svoju dusu,sve veci ces deo sveta,pa najzad i citav svet,primiti u svoju bolno prosirenu dusu,da bi mozda jednom,na kraju,nasao spokojstvo.“

" Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista, a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.
Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi..

„Ali sta je bio njegov put?Sem svog velikog dara za muziku i za igru staklenih perli,
znao je i za druge snage u sebi-za izvesnu unutrasnju nezavisnost,za visoku svojeglavost
koja mu,istina ,nije zabranjivala ili otezavala sluzenje,ali koja je od njega zahtevala da sluzi
samo najvisem gospodaru.I ta snaga,ta nezavisnost,ta svojeglavost u njemu nije bila samo
jedna crta u njegovom liku,ona nije bila samo unutra upravljena i delatna,vec je delala takodje
upolje.
Jozef Kneht je jos za vreme djakovanja,a narocito u doba rivalstva sa Plinijom Desinjorijem,
cesce dolazio do saznanja da neki drugovi vrsnjaci,a jos vise oni mladji,ne samo da su ga
voleli i trazili njegovo prijateljstvo,vec su bili skloni da mu puste da vlada njima,da ga
pitaju za savet,da mu odobre da vrsi uticaj na njih,i to saznanje se cesce ponavljalo.
Ono je imalo krajnje prijatnu i laskavu stranu,godilo je slavoljublju i jacalo samosvesnost.
Ali ono je takodje imalo i jednu sasvim drugu stranu,mracnu i strasnu.Jer vec sklonost da sa
visine gleda na one drugove koji su u svojoj slabosti,svom odsustvu svojeglavosti i dostojanstva
trazili savet,vodjenje i uzor,ili cak tajna zelja koja mu se povremeno javljala da ih(bar u mislima)
ucini poslusnim robovima-imala je neceg zabranjenog i ruznog...“

PAKLENO PUTOVANJE HESEOVO KROZ SEBE I SVOJE KOSMARE
PODSTAKNUTO JE I PONIKLO NA SUPROTNOSTI IZMEDJU KONVENCIONALNOG SVETA SPOKOJSTVA,REDA,CISTOCE,PRISTOJNOSTI I PITOMOSTI,I ONOG DRUGOG,KOJI SE SAMO NAZIRE VATRENOM CEZNJOM DA SE RAZBIJU USTALJENI OBLICI KONFORMISTICKOG ZIVOTA ,KOJI JE IZGUBIO SVOJ SMISAO I SVOJU PRIVLACNOST U MLAKOJ MONOTONIJI MALOGRADJANSKE UCAURENOSTI.TO JE SUKOB IZMEĐU SAMODOVOLJNE PROSECNOSTI BEZ AMBICIJE I DUBLJIH ZAHTEVA,BEZ ZIVOTNIJEG POKRETA I OSECANJA,I ŽELJE DA SE U PARAMPARCAD RAZBIJU SVI IDOLI I FETISI TOG PLITKOUMNOG SVETA GRADJANSKE SAMODOVOLJNOSTI.


MITSKI SIMBOL ZA TU SOPSTVENU RASPOLUCENOST OVDE SE I NOMINALNO TRANSPONUJE I REALIZUJE,OPSESIVNO ZGUSNUT U JEDNU JEDINU REC:STEPSKI VUK-ZIVOTINJA KOJA JE ZALUTALA U TUDJ I NJOJ NERAZUMLJIV SVET,KOJA VIŠE NE MOZE DA NADJE SVOJU POSTOJBINU,SVOJ VAZDUH,KLIMU,HRANU.ONA JE SIMBOL ZA NESKLAD IZMEDJU ONOG PSIHICKI PRAISKONSKOG STO U SEBI NOSIMO I SADASNJEG STO NAS
KOMADA,OSIROMAŠUJE,RASPOLUCUJE I UNISTAVA NAS TOTALNI PSIHICKI INTEGRITET.
MI NOSIMO U SEBI,ISTO KAO I HARI HALER,MIT O DVA BICA,DVE DUSE,BOZANSKU I SATANSKU PRIRODU,SPOSOBNOST DA BUDEMO SRECNI,I DA SEBI ZAGORCAVAMO ZIVOT,DA UZIVAMO I DA PATIMO,A SVE TO JEDNO PORED DRUGOG I JEDNO U DRUGOM,ISTO TAKO NEPRIJATELJSKI ZAPLETENO I SUPROTSTAVLJENO KAO STO SU VUK I COVEK U HARIJU.