POUCNE PRICE I ODLOMCI

Kredenda-PRVI DIO

Izdvoj se iz guzve i njene besplodne potere za slavom i zlatom.
Nikada se ne osvrci dok zatvaras vrata pred jadnim metezom pohlepe
i ambicije.Obrisi svoje suze neuspeha i nesrece.
Spusti pored sebe svoj tezak teret i odmori se dok ti se srce ne smiri.
Budi miran.Vec je kasnije nego sto mislis,jer tvoj tvoj zemaljski zivot,
u najboljem slucaju,samo je treptaj oka izmedju dve vecnosti.
Budi neustrasiv.Nista te ovde ne moze povrediti osim samog sebe.
Radi ono cega se plasis i ceni takve pobede sa ponosom.
Usmeri svoju energiju.Biti svuda je biti nigde.
Budi ljubomoran na svoje vreme,jer ono je tvoje najvece bogatstvo.
Preispituj svoje ciljeve.Pre nego sto ulozis previse srca u bilo sta,
ispitaj koliko su srecni oni koji vec imaju ono sto ti zelis.
Voli svoju porodicu i prebroj svoje blagoslove.Razmisli koliko bi zudeo
za njima da ih posedujes.Odlozi svoje neostvarljive snove i zavrsavaj zadatke
odmah bez obzira koliko su ti neprivlacni.Sva velika dostignuca nastaju radom
i cekanjem.Budi strpljiv.Bozje odlaganje nikad nije Bozije odbijanje.
Zastani.Izdrzi.Znaj da je tvoj blagajnik uvek blizu.Sta posejes,dobro ili lose,
to ces i znjeti.Nikada ne okrivljuj druge za svoje stanje.Ti si ono sto jesi samo
po svom sopstvenom izboru.Nauci da zivis u postenom siromastvu,ako moras,
i okreni se vaznijim stvarima nego sto je prenosenje zlata u svoj grob.

----Akabarov dar od Og Mondinoa ----

LJUBAV SVE RESAVA

Jedna zena je izasla iz kuce i ugledala tri coveka sa dugim belim bradama kako sede na dvoristu. Nije ih poznavala. Rekla je: "Ne bih rekla da Vas poznajem ali mi delujete gladni. Molim Vas da udjete i pojedete nesto. "
"Zajedno ne mozemo uci u kucu,"odgovorili su.
"A sto ne?" pitala je zena.
Jedan od staraca poceo je da objasnjava:
"Njegovo ime je Dobronamernik", pokazao je na jednog od njih zatim pokazavsi na drugog rece:
"On se zove Uspeh, a ja sam Ljubav. Sada se vrati u ku´cu i dogovori se sa muzem kojeg od nas ho´cete da pozovete".
Zena se vratila u ku´cu i ispricala muzu sta joj je starac rekao. Muz se obradovao:
"Ovo je divno!! U ovom slucaju pozovimo Dobronamernika. Neka udje i nek nam napuni kucu dobrom namerom!"
Zena je predlozila:
" Zar ne bi bilo bolje pozvati ljubav? Kuca bi nam se napunila ljubavlju!"
Muz se slozio. Zena je izasla i upitala starce:
"Ko je od Vas Ljubav? Molim te udji i budi nas gost".
Ljubav ustade i krenu prema kuci. Druga dvojica su takodje ustali i pratili svog druga. Zena je iznenadjeno upitala Dobronamernika i Uspeh:
"Ja sam samo Ljubav pozvala, zasto vi dolazite?"
Starci su odgovorili u isti glas:
"Da si pozvala Dobronamernika ili Uspeh druga dvojica bi trebalo da ostanu napolju. Ali posto si pozvala Ljubav gde on ide tu i mi pripadamo".Gde je Ljubav tu se moze naci i Dobra namera a i Uspeh!!!!!!

UMECE ZIVLJENJA

Dva andjela putnika zaustavila su se da prenoce u kuci jedne vrlo mocne porodice. Porodica je bila netakticna i nije im odobrila da se smeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuce. Dok su raspremali lezajeve na podu, stariji andjeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mladji andjeo upitao zasto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvek onakve kakvima se cine”.

Sledecu noc, andjeli su dosli da prenoce u kucu jednog vrlo siromasnog para, ali muskarac i njegova zena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon sto su sa njima podelili ono malo hrane sto su imali, bracni par je dozvolio andjelima da spavaju u njihovom krevetu gde ce se moci dobro odmoriti. Kada su se sledeci dan probudili, andjeli su pronasli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posedovali, cije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, lezala je mrtva na polju. Mladji andjeo bio je besan i upita starijeg andjela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi covek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.

“Stvari nisu uvek onakve kakvima se cine” odgovori stariji andjeo.

“Kada smo bili u podrumu one vile, primetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato.
Obzirom da je vlasnik bio opsednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogucim da pronadju to zlato.”

“Nocas, dok smo spavali u krevetu siromasne porodice, andjeo smrti dosao je po zenu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvek onakve kakvima se cine”.

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo zeleli…

Razgovor sa Bogom

Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom-rece Bog.
Ako imas vremena rekoh.
Bog se nasmesi.
Moje je vreme vecnost. Sta si me zeleo pitati?
Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?
Bog odgovori:
Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti deca. Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje. Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti. Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli.
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah: Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?
Osmehujuci se, Bog odgovori:
Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti. Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu. Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima... Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba. Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci. Da nauce oprastati tako da sami oprastaju. Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati. Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece. Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito. Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...a ipak ih voli. Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati. Ljudi ce zaboraviti sto si rekao. Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio. Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio.

odkle je ovo?

Gogi ::odkle je ovo?

NESTO JE IZ KNJIGA,A NESTO OD PRIJATELJA.

KREDENDA II DIO


Nikada se ne suocavaj sa nevoljom polovicno.Nervoza je rdja zivota;kada dodas sutrasnji teret na danasnji,njihova tezina postaje nepodnosljiva.Izbegavaj klupu za oplakivanje i zahvaljuj se,umesto toga,za svoje poraze.Ne bi ih dobio da ti nisu bili potrebni.Uvek uci od drugih.Onaj koji uci od sebe ima budalu za nastavnika.Budi oprezan.Ne preopterecuj svoju savest.Upravljaj svojim zivotom kao da ga provodis u areni punoj glodara.
Izbegavaj preterivanje.Ako primetis nesto u sebi sto te ispunjava ponosom,pogledaj bolje i naci ces vise nego sto je potrebno da se postidis.Budi mudar.Shvati da nisu svi ljudi stvoreni jednaki,jer nema jednakosti u prirodi,pa ipak,nijedan covek nije rodjen sa kojim nije rodjeno i njegovo stvaralastvo.Radi svakog dana kao da ti je prvi,ali ipak nezno postupaj sa zivotima koje dodirujes,kao da ce se svi zavrsiti u ponoc.
Voli svakog,cak i one koji te odbijaju,jer mrznja je luksuz koji ne mozes sebi da priustis.
Potrazi one kojima je potrebna pomoc.Nauci da onaj koji pruza iz jedne ruke,uvek dobija u obe.
Budi dobrog raspolozenja.Iznad svega,zapamti da je vrlo malo potrebno da bi se stvorio srecan zivot.Pogledaj gore.Pruzi ruke.Prosto ostani veran Bogu i putuj tiho svojim putem ka vecnosti sa milosrdjem i osmehom.Kada odes,svi ce reci da si u nasledstvo ostavio bolji svet od onog koji si zatekao.


Odlomak iz knjige "Akabarov dar",od autora Og Mondinoa.

JEDNA MALA PRICA

Jedan je decak upitao svoju majku:"Zasto places?" "Zato što sam zena"- odgovorila mu je.
" Ne razumem"-rekao je decak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla:"Nikada i neces."
Kasnije je upitao oca: "Zasto mi se cini da mama place bez ikakvog razloga?"
"Sve Zene placu bez ikakvog razloga"-bilo je jedino sto je tata znao reci.
Decak je odrastao i postao muskarac, i jos uvek se pitao zasto Zene placu.
Naposletku je nazvao Boga. Kad ga je dobio, upitao ga je:"Boze,zasto se
Zene tako lako rasplacu?"Bog odgovori:"Kad sam stvarao Zenu morala je
biti posebna.
Dao sam joj ramena dovoljno jaka da nose svu tezinu ovoga sveta, a opet dovoljno nezna da mogu pruzati utehu.Dao sam joj unutrasnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko puta stize od njene dece.
Dao sam joj cvrstinu koja joj omogucuje da ide dalje kad svi drugi odustanu, i da se brine za svoju porodici u doba bolesti i nevolje bez prigovora.
Dao sam joj osecajnost da voli svoju decu bez obzira na sve, cak i ako je njeno dete veoma povredilo.
Dao sam joj snagu da nosi svoga muza kroz njegove pogreske i nacinio je od njegovog rebra da bi stitila njegovo srce.
Dao sam joj mudrosti da zna da dobar muz nikada ne bi povredio svoju zenu,
ali povremeno testira njenu snagu i odlucnost da postojano bude uz
njega.
I napokon, dao sam joj suzu da se isplace.To je samo njeno, na koriscenje
kad god joj zatreba. Vidis, sine moj, lepota zene nije u odeci koju
nosi, u njenoj figuri, ili u nacinu na koji se ceslja. Lepota zene mora
se videti u njenim ocima, jer to je ulaz u njeno srce - mesto gde
stanuje ljubav."

SLIJEPCI I SLON



Bijahu šestorica iz Hindustana
Što k znanju naginjahu veoma.
Pa k Slonu pođoše jednog dana
( Premda svi slijepi potpunoma)
Da promatranjem svak se uvjeri
Što bi mu umu bilo po mjeri.



I prvi k Slonu stupi po planu,
Pa kako slučilo se da pade
Baš na čvrstu i tvrdu mu stranu,
Na sav glas odmah vikati stade:
Tako mi Boga ! K'o u priči
Slon od sveg' više na ZID sliči !



Sljedeći pak, napipavši kljovu,
poviče: Oho! Što dira mi dlan
stvar oblu, glatku i oštru ovu?
Meni je samom jasno k'o dan:
To čudo od Slona, od sveg što ima,
najsličniji KOPLJU se doima!



Treći k životinji potom korakne,
i kako prilika se stvori
da surlu vrpoljeću rukama takne,
smjelo ustade i progovori:
Znam, on prorekne, da Slon od sviju
najvećma bogme liči na ZMIJU!



Četvrti pruži radoznalu ruku,
Pa negdje kraj koljena prste svi
Ova zvijer čudna objavi puku
ništa složeno za nas nije.
Jasno je svakom, reče k'o prvo,
Slon je veoma nalik na DRVO!




Peti, pak, koji se uha dohvati,
reče: Čak je i slijepcu jasno,
kad se po sličnosti ta stvar shvati,
poricati je istinu kasno:
To čudo od Slona stoji u svezi
s nečim što sliči LEPEZI.


A šesti, tek što časak minu,
Pipajuć' uspije da nešto ščepa.
I ideja mu o tom sinu,
dok držao se čvrsto repa.
Vidim, izjavi, što pričat duže
Da Slon je posve nalik na UŽE!



I tako ti ljudi iz Hindustana
raspravljahu dugo i na široko.
I držahu se svaki svog plana,
misleć o sebi vrlo visoko.
Premda u pravu svak bješe dijelom
ne sastahu se s istinom cijelom.


John Godfrey Saxe
Prepjev s engleskog: Božica Jelušić

meni jedna od najdražih :)

tema je super, pohvala.

Ime mu je bilo Fleming, bio je siromašan škotski seljak. Jednog dana, dok je crnčio za preživljavanje svoje obitelji, čuo je iz obližnje močvare povik u pomoć.

Odbacio je alat i potrčao prema močvari. Tamo je , zaglibljen do struka u crnom blatu, prestrašeni dječak vikao i borio se, da bi se izvukao iz močvare. Seljak Fleming spasio je dječaka iz sigurne smrti.

Sljedećeg dana u seljakovo se dvorište dovezla bogata kočija. Elegantno obučeni plemić izašao je iz kočije i predstavio se kao otac dječaka kojeg je seljak spasio.

"Želim Vam platiti ", rekao je plemić.
"Spasili ste život mojemu sinu!"

"Ne , ne mogu primiti plaću za to što sam napravio", rekao je škotski seljak i odbio ponudu.

Tada je naišao seljakov sin.

"Da li je to Vaš sin?" upitao je plemić.
"Da!" ponosno je odgovorio seljak.

"Napravimo dogovor. Dozvolite mi, da mu osiguram naobrazbu, kakvu ima i moj vlastiti sin.
Ako je momak imalo sličan ocu, bez sumnje će stasati u čovjeka na kojega ćemo obojica biti ponosni."

Tako je i bilo.

Sin seljaka Fleminga pohađao je najbolje škole i za čas je završio Bolničku medicinsku školu Sv. Marije u Londonu i postao poznat po cijelome svijetu kao Sir Alexander Fleming, pronalazač penicilina.





Nakon godina plemićev sin, koji je bio spašen iz močvare, razbolio se je od tuberkuloze.

I što ga je tada spasilo ? Penicilin ! A kako je bilo ime plemiću?

Lord Randolph Churchill. A ime njegovog sina? Sir Winston Churchill.