KOLIKO POZNAJETE EPSKU FANTASTIKU

Epska Fantastika

Epska Fantastika je zanr umetnicke proze srodan naucnoj fantastici po tome sto se i u njemu grade imaginarni svetovi. U naucno fantasticnom zanru iza elementa fantasticnog u ovim svetovima stoji naucna motivacija, dok se u svetovima epske fantastike elemenat fantasticnog pokriva magijskom motivacijom.
Moguca bliskost ovih dveju motivacija povremeno otezava jasno razlikovanje izmedu dva zanra.
Epska fantastika vuce koren iz veoma bogate bastine fantasticne proze evropskih knjizevnosti, a neposredne pretece ima u delima lorda Dansanija, E. R. Edisona, Dz. B. Kebela i Vilijema Morisa.
Iako i mnogi romani Edgara Rajsa Barouza neosporno pripadaju epskoj fantastici, smatra se da je njen rodonacelnik Robert Hauard, autor znamenite serije o Konanu, koja je vaspostavila osnovni zanrovski obrazac.
Dela ove vrste zbivaju se na svetovima primitivnog drustvenog ustrojstva, najcesce plemenskog ili feudalnog, koji su smesteni uglavnom u neki alternativni - paralelni svemir i koji se predocavaju veoma podrobno i kitnjasto. Osnovna agonalna situacija u njima jeste borba izmedu dobra i zla, pri cemu se protagonista oslanja na svoje junastvo i kadrost da preduzima herojske poduhvate, dok se antagonista uglavnom koristi tamnim stranama magije.


PISCI

J.R.R.Tolkin

Robert Dzordan (Robert Jordan)

Dzorz RR Martin (George RR Martin)

Majkl Murkok (Michael Moorcock)

Teri Pracet (Terry Pratchett)

Rodzer Zelazni (Roger Zelazny)

Teri Bruks (Terry Brooks)

Dejvid Edings (David Edings)

Stiven Donaldson (Stephen Donaldson)

DZon Ronald Rejel Tolkin
(John Ronald Reuel Tolkien)


Tolkin se cesto navodi kao otac epske fantastike. Svoja napoznatija dela je napisao cetrdesetih godina dvadesetog veka, u vreme kada je ta vrsta knjizevnosti bila smatrana drugorazrednom (i dan danas kod nas vecina skolovanih “strucnjaka” za knjizevnost sa prezirom gleda na sva dela koja pominju rec fantastika). Ipak je njegovo najpoznatije delo, Gospodar prstenova, dozivelo neverovatnu popularnost u celom svetu i predstavilo ceo žanr u jednom drugacijem svetlu. Uticaj ove knjige na ostale koje su je pratile je tolik,i da je i danas tesko opisivati delo epske fantastike bez poredjenja sa Gospodarom Prstenova. Iako nije najbolji pisac u zanru, mislim da je daleko najznacajniji.

Tolkin je rodjen pocetkom 1892. godine u Juznoj Africi, u Britanskoj porodici koja je tu bila na privremenom radu. 1895. godine Tolkinova majka vodi njega i njegovog brata u posetu rodbini u Engleskoj. Iako su planirali da se vrate vec sledece godine, do toga nikad nije doslo, jer je Tolkinov otac iznenadno umro. Naselili su se u seoskoj kuci u blizini Birmingema, gde su ziveli sve dok Tolkinova majka, na zgrazavanje cele rodbine, nije prihvatila katolicanstvo (1900). Sele se u industrijsko predgradje Birmingema, gde Tolkin pohadja katolicku skolu do smrti njegove majke od dijabetesa 1904. godine. Otac Frensis Morgan preuzima brigu o Tolkinu i njegovom bratu i smesta ih prvo kod rodjaka, a zatim u kucu izvesne gospodje Fokner, gde Tolkin upoznaje Edit Bret. Njih dvoje se zaljubljuju jedno u drugo, ali im je vidjanje bilo godinama zabranjeno zbog razlicitih vera. Tek kao punoletne osobe, oni su se vencali (1916). 1915. godine završava koledz (komparativnu filologiju), a neposredno po vencanju, sledece godine, odlazi u rat koji je besneo Evropom. Posle par meseci u rovovima na reci Somi, dobija rovovsku groznicu i zavrsava na duze vreme u bolnici, gde je poceo da pise Knjigu izgubljenih priča (The Book of Lost Tales), koja ce kasnije prerasti u Silmarilion. Narednih godina Tolkin radi razne poslove na fakultetu i na raznim knjigama o jeziku, a vrhunac je postigao dobivsi profesorsko mesto na univerzitetu u Lidsu. Dobija cetiri deteta, za koje pise Hobita 1930. godine. Kada je jedan izdavac procitao tu knjigu sest godina kasnije, nagovorio je Tolkina da je dovrsi i izda. Posto je knjiga dozivela veliki uspeh, pocinje rad na nastavku vec 1938. Taj nastavak neplanirano prerasta u serijal koji će dobiti naziv Gospodar prstenova (Lord of the Rings) i koji će biti zavrsen tek posle 10 godina.
Prva dva dela se pojavljuju tek 1954, zbog sukoba Tolkina i izdavaca oko Silmariliona (nisu hteli da ga izdaju). Treci deo je izasao sledeće godine i ovom serijalu polako raste prodaja, sto Tolkinu konacno dopusta da 1959. godine ode u penziju i posveti se pisanju. Do 1973. godine, kada je umro, izdao je jos nekoliko knjiga, ali ni jedna nije uspela da pridje ni blizu Gospodaru prstenova. Cetiri godine posle njegove smrti, u stampi se konacno pojavljuje i Silmarilion, knjiga prvi put napisana pola veka pre toga.

Nisam bas neki ljubitelj epske fantastike ja sam vise u autobiografijama i istinitim istorijskim dogadjajima kao da sam Jarac u horoskopu,nesto me bas privlaci kod istorije ali i poezije..

Jao ja volim....Gospodar prstenova,Hari poter,Strani svetovi....super je!