"Kakve su ti misli takav ti je život"
otac Tadej
Misli,raspoloženje,želje rukovode naš život. Kakvim se mislima bavimo,takav nam je život.
Ako su nam misli mirne,pune ljubavi,dobrote,plemenitosti,čistote-onda je u nama mir,jer sve mirne misli daju unutrašnji mir koji zrači iz nas,jer su naše misli mirne,tihe,pune ljubavi i dobrote. Ako u sebi nosimo negativne,paklene misli,onda je i naš unutrašnji mir razoren. Treba da se trudimo,da se u nama učvrsti mir,radost,ljubav Božanska.
Ako je domaćin u kući mnogo opterećen brigama i mislima o nekoj teškoći,on tim mislima stvara nemir,ne samo sebi,nego i celoj svojoj porodici. Svi su u kući utučeni,nemaju mira niti utehe. Domaćin treba da zrači dobrotom,pa da se iz njega emituje dobrota na sve ostale u kući.
Čovek ne sme vređati svoje roditelje,ni telesne ni duhovne. Mi ih ne smemo vređati ni svojim mislima.
Mi sada u našoj zemlji,pa i u svetu beremo plodove naših misli i želja. Nisu nam dobre želje,nisu nam dobre misli,ne može ni dobar plod da bude. Potrebno je da se duša oslobodi depresije u koju je upala. Pokajanje je izmena života,okretanje prema apsolutnom dobru,ostavljanje negativne strane. Kad bi se naš narod pokajao,ne bi doživljavao ovo stradanje,jer mi sami svojim željama i mislima komplikujemo sebi život. Misleni haos u našoj zemlji dolazi od naših misli. Mi ne umemo da živimo kako treba i stvaramo pakao u sebi i oko sebe.
Treba da se potrudimo da budemo dobri,uvek mirni,tihi.“Čoveče,nemoj da daš svoj unutrašnji mir ni zašta na ovom svetu. Pomiri se sam sa sobom,pa će se sa tobom pomiriti i nebo i zemlja.“
Kad smo neraspoloženi u nama je pakao,nemamo mira ni spokoja. Kad je u našem srcu radost,onda se osećamo kao u raju. Zato se neprestano moramo truditi u molitvi. Mir i radost su najvažnija bogatstva ovog i onog sveta.Za tim svi čeznemo!
Naše misli utiču ne samo na nas,nego i na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Treba da volimo svoje neprijatelje,ne samo zbog njih,nego zbog nas samih. Treba da oprostimo od srca,jer je tada sve oprošteno. Nemoguće je da steknemo mir,ako smo puni zavisti i zlobe.
Post je potreban za smirenje tela i duše. Onaj koji nije poslušan,uzalud posti i moli se Bogu. Ko ne smiri srce i ne očisti ga od zlih misli,uzalud posti.
otac Tadej
Misli,raspoloženje,želje rukovode naš život. Kakvim se mislima bavimo,takav nam je život.
Ako su nam misli mirne,pune ljubavi,dobrote,plemenitosti,čistote-onda je u nama mir,jer sve mirne misli daju unutrašnji mir koji zrači iz nas,jer su naše misli mirne,tihe,pune ljubavi i dobrote. Ako u sebi nosimo negativne,paklene misli,onda je i naš unutrašnji mir razoren. Treba da se trudimo,da se u nama učvrsti mir,radost,ljubav Božanska.
Ako je domaćin u kući mnogo opterećen brigama i mislima o nekoj teškoći,on tim mislima stvara nemir,ne samo sebi,nego i celoj svojoj porodici. Svi su u kući utučeni,nemaju mira niti utehe. Domaćin treba da zrači dobrotom,pa da se iz njega emituje dobrota na sve ostale u kući.
Čovek ne sme vređati svoje roditelje,ni telesne ni duhovne. Mi ih ne smemo vređati ni svojim mislima.
Mi sada u našoj zemlji,pa i u svetu beremo plodove naših misli i želja. Nisu nam dobre želje,nisu nam dobre misli,ne može ni dobar plod da bude. Potrebno je da se duša oslobodi depresije u koju je upala. Pokajanje je izmena života,okretanje prema apsolutnom dobru,ostavljanje negativne strane. Kad bi se naš narod pokajao,ne bi doživljavao ovo stradanje,jer mi sami svojim željama i mislima komplikujemo sebi život. Misleni haos u našoj zemlji dolazi od naših misli. Mi ne umemo da živimo kako treba i stvaramo pakao u sebi i oko sebe.
Treba da se potrudimo da budemo dobri,uvek mirni,tihi.“Čoveče,nemoj da daš svoj unutrašnji mir ni zašta na ovom svetu. Pomiri se sam sa sobom,pa će se sa tobom pomiriti i nebo i zemlja.“
Kad smo neraspoloženi u nama je pakao,nemamo mira ni spokoja. Kad je u našem srcu radost,onda se osećamo kao u raju. Zato se neprestano moramo truditi u molitvi. Mir i radost su najvažnija bogatstva ovog i onog sveta.Za tim svi čeznemo!
Naše misli utiču ne samo na nas,nego i na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Treba da volimo svoje neprijatelje,ne samo zbog njih,nego zbog nas samih. Treba da oprostimo od srca,jer je tada sve oprošteno. Nemoguće je da steknemo mir,ako smo puni zavisti i zlobe.
Post je potreban za smirenje tela i duše. Onaj koji nije poslušan,uzalud posti i moli se Bogu. Ko ne smiri srce i ne očisti ga od zlih misli,uzalud posti.