Vase raspolozenjeDa bismo objasnili način formiranja boja u kristalima posmatraćemo kristale različitih metala. U ovakvim kristalima određeni broj tzv. spoljašnjih elektrona je praktično oslobođen od individualnih atoma i pripada kristalu kao celini. Ovo ima za posledicu da se ovi elektroni mogu kretati kroz kristal relativno slobodno. To objašnjava veliku provodnost metala i njihovu standardnu upotrebu kao provodnici električne struje.
Karakteristični metalni sjaj je posledica postojanja već pomenutih slobodnih elektrona u metalima. Elektroni blizu površine metala su u stanju da apsorbuju praktično sve talasne dužine svetlosti vidljivog dela spektra, što za posledicu ima to da vidljiva svetlost ne prolazi kroz metal. Takođe, ova apsorbovana svetlost biva gotovo trenutno reflektovana nazad sa površine metala od strane elektrona koji su je apsorbovali i u zavisnosti od dodatnih karakteristika elektronskog sistema dovodi do karakterističnog sjaja datog metala.
Sa druge strane, skoro svaki dragi i poludragi kamen poseduje tu osobinu da elektroni koji su u njegovom sastavu ne mogu apsorbovati sve energije iz vidljivog dela svetlosti. Često puta samo određene energije bivaju apsorbovane, dok sve ostale iz vidljivog dela spektra bivaju propuštene kroz kristal. Takođe, veoma često su kristali dragog i poludragog kamenja u svom čistom obliku, bez dodatnih primesa zapravo bezbojni. Dijamant na primer, u svom čistom obliku, je uvek transparentan. To zapravo znači da njegovi elektroni nisu u stanju da apsorbuju ni jednu energiju svetlosti iz vidljivog dela spektra, tako da ona prolazi kroz celokupnu makroskopsku zapreminu kristala. Elektroni u dijamantu mogu apsorbovati tek svetlost čija je energija veća ili jednaka energiji od 5.5 eV, što već spada u domen nevidljivog ultraljubičastog zračenja čija apsorpcija, imajući u vidu ograničenja našeg fizičkog čula vida, ne utiče na boju kristala.
I pored toga što je dijamant transparentan za vidljivu svetlost, ona može biti delom reflektovana a delom prelomljena od strane ravni,(faseta) dijamanta i to utiče na specifičan sjaj koji je vekovima privlačio pažnju ljudi. Takozvani brilijantni sjaj dijamanta je delom posledica načina fasetiranja sirovog dijamanta. Pravilno fasetirani dijamant, ili dragi kamen uopšte, će putem totalne unutrašnje refleksije vratiti skoro celokupni deo svetlosti koja pada na njega, što kao posledicu ima maksimalni brilijantni sjaj. Ako, prilikom reflektovanja dolazi još i do disperzije (razlaganje na sastavne komponente) bele svetlosti, to će se ogledati u karakterističnom vatrenom odsjaju dragog kamena
SPEKTAR BOJA
Bezbojno bela i ljubičasta boja otvaraju vrata percepcije - jedinstvo sa kosmosom, transcendentalna ljubav.
Crveni kristal je simbol života, vitalnosti, snage, pokreće energiju, zagreva.
Narandžasti kristali podstiču životnu energiju, samokontrolu, regulišu rad polnih organa.
Žuti kristali pomažu varenje, utiču na rad jetre, žuči, zeluca, bubrega, slezine, gušterače, oslobađaju potsvesne strahove, uvode u ravnotežu.
Zeleni kristali imaju boju ljubavi, zdravlja, harmonije, kreativnosti. Pomažu kod srčanih i drugih problema, regulišu krvni pritisak, smiruju nerve, i bude ljubav.
Ružičasti kristali donose blagost i nežnost.
Svetlo-plavi kristali pojačavaju veru, zaštitu, poverenje, inspiraciju, pročišćavaju i bude samopouzdanje.
Tamno-plavi kristali potstiču mentalne sposobnosti, psihičku stabilnost.
Indigo boja je most između konačnog i beskonačnog, donosi univerzalno znanje i mudrost, leči bolesti očiju, epilepsiju, nesanicu i rasejanost mentalne percepcije.
Osnovna karakteristika svetlosti je činjenica da ona poseduje i nosi sa sobom određenu količinu energije. U skladu sa energijom koje nose, dijagram na gornjoj slici ilustruje i klasifikuje sve poznate vrste zračenja. Može se videti da energetski opseg vidljive svetlosti obuhvata mali deo celokupnog spektra energija mogućih zračenja koji je trenutno poznat.
Karakteristični metalni sjaj je posledica postojanja već pomenutih slobodnih elektrona u metalima. Elektroni blizu površine metala su u stanju da apsorbuju praktično sve talasne dužine svetlosti vidljivog dela spektra, što za posledicu ima to da vidljiva svetlost ne prolazi kroz metal. Takođe, ova apsorbovana svetlost biva gotovo trenutno reflektovana nazad sa površine metala od strane elektrona koji su je apsorbovali i u zavisnosti od dodatnih karakteristika elektronskog sistema dovodi do karakterističnog sjaja datog metala.
Sa druge strane, skoro svaki dragi i poludragi kamen poseduje tu osobinu da elektroni koji su u njegovom sastavu ne mogu apsorbovati sve energije iz vidljivog dela svetlosti. Često puta samo određene energije bivaju apsorbovane, dok sve ostale iz vidljivog dela spektra bivaju propuštene kroz kristal. Takođe, veoma često su kristali dragog i poludragog kamenja u svom čistom obliku, bez dodatnih primesa zapravo bezbojni. Dijamant na primer, u svom čistom obliku, je uvek transparentan. To zapravo znači da njegovi elektroni nisu u stanju da apsorbuju ni jednu energiju svetlosti iz vidljivog dela spektra, tako da ona prolazi kroz celokupnu makroskopsku zapreminu kristala. Elektroni u dijamantu mogu apsorbovati tek svetlost čija je energija veća ili jednaka energiji od 5.5 eV, što već spada u domen nevidljivog ultraljubičastog zračenja čija apsorpcija, imajući u vidu ograničenja našeg fizičkog čula vida, ne utiče na boju kristala.
I pored toga što je dijamant transparentan za vidljivu svetlost, ona može biti delom reflektovana a delom prelomljena od strane ravni,(faseta) dijamanta i to utiče na specifičan sjaj koji je vekovima privlačio pažnju ljudi. Takozvani brilijantni sjaj dijamanta je delom posledica načina fasetiranja sirovog dijamanta. Pravilno fasetirani dijamant, ili dragi kamen uopšte, će putem totalne unutrašnje refleksije vratiti skoro celokupni deo svetlosti koja pada na njega, što kao posledicu ima maksimalni brilijantni sjaj. Ako, prilikom reflektovanja dolazi još i do disperzije (razlaganje na sastavne komponente) bele svetlosti, to će se ogledati u karakterističnom vatrenom odsjaju dragog kamena
SPEKTAR BOJA
Bezbojno bela i ljubičasta boja otvaraju vrata percepcije - jedinstvo sa kosmosom, transcendentalna ljubav.
Crveni kristal je simbol života, vitalnosti, snage, pokreće energiju, zagreva.
Narandžasti kristali podstiču životnu energiju, samokontrolu, regulišu rad polnih organa.
Žuti kristali pomažu varenje, utiču na rad jetre, žuči, zeluca, bubrega, slezine, gušterače, oslobađaju potsvesne strahove, uvode u ravnotežu.
Zeleni kristali imaju boju ljubavi, zdravlja, harmonije, kreativnosti. Pomažu kod srčanih i drugih problema, regulišu krvni pritisak, smiruju nerve, i bude ljubav.
Ružičasti kristali donose blagost i nežnost.
Svetlo-plavi kristali pojačavaju veru, zaštitu, poverenje, inspiraciju, pročišćavaju i bude samopouzdanje.
Tamno-plavi kristali potstiču mentalne sposobnosti, psihičku stabilnost.
Indigo boja je most između konačnog i beskonačnog, donosi univerzalno znanje i mudrost, leči bolesti očiju, epilepsiju, nesanicu i rasejanost mentalne percepcije.
Osnovna karakteristika svetlosti je činjenica da ona poseduje i nosi sa sobom određenu količinu energije. U skladu sa energijom koje nose, dijagram na gornjoj slici ilustruje i klasifikuje sve poznate vrste zračenja. Može se videti da energetski opseg vidljive svetlosti obuhvata mali deo celokupnog spektra energija mogućih zračenja koji je trenutno poznat.